Dobri i loši susedi

Teorija ''dobrih i loših suseda'' u biljnom svetu nema utemeljene naučne postavke, već se temelji na zapažanjima ljudi. Kao i u ostalim segmentima organske poljoprivrede, ne postoje recepti i jedinstvena rešenja. Odnosi među biljkama temelje se na raznim činiocima prema kojima si međusobno pomažu.

Prema D. Znaoru (Organska poljoprivreda, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 1996.) biljke se mogu podeliti s obzirom na namenu i rezultate koji se postižu njihovim združivanjem:

 

  • biljke koje se međusobno direktno pomažu – seju se / sade u neposrednoj blizini. Razlog blagotvornog međusobnog uticaja verovatno leži u korenskim izlučevinama. Kao najčešći primer navodi se kombinacija šargarepe sa graškom, salatom, lukom i blitvom; kupusnjača sa krastvacem, graškom, celerom i blitvom; celera s lukom; paprike sa koprivom itd;
  • biljke koje pomažu sledećoj kulturi, obogaćujući zemljište - ovde prvenstveno spadaju sve biljke koje se koriste za zelenišno žubrenje, ali i lan koji poboljšava strukturu zemljišta, heljda i različak, kao i soja i repica koje blagotvorno deluju na teška zemljišta;
  • ''loši'' susedi - neke biljke ne podnose blizinu određenih drugih biljaka, poput: ruže i komorača; jagode i kupusa; pasulja i luka; cvekle sa prazilukom i krompirom; luka i kupusa, i dr;
  • biljke koje pomažu ukoliko se na površini sa drugom kulturom nalaze u odnosu 1 : 100 i više - tako se smatra da većina aromatičnog bilja (osim komorača) ima pozitivan uticaj na mnoge kulture; kopriva, ukoliko je zasieana uz ivice drugih kultura stimulativno deluje na njihov rast; slično deluje i pasulj oko celera i krastavca, kamilica oko luka i ren oko krompira;
  • biljke koje štite susede od napada štetočina - ove biljke imaju neugodan miris, ukus ili boju zbog kojih ih štetočine ne vole, ili pak vole, pa ih privlače više nego glavna kultura; tako se mrkva i luk zajednički štite od mrkvine i lukove mušice, a salata štiti rotkvicu od buvača; žalfija, timijan i izop odbijaju razne vrste gusenica; pasulj u patlidžanu čuva od napada krompirove zlatice; dragoljub štiti jabuke od napada lisnih i krvavih uši; pelin i metvica štite od mnogih drugih insekata;
  • biljke koje odbijaju ostale životinje - ricinus posejan oko kuće odbija komarce, a razne vrste mlečika i sveže bazgove grančice odbijaju glodare;
  • biljke koje smanjuju napad bolesti - sve vrste luka na primer dobro deluju protiv plesni; uljana repica zasejana u vinogradia i voćnjacima, isparavanjem ulja, iz svojih cvetova bogatih sumporom, znatno smanjuje napade bolesti; slično deluju i gljive zasejane u malč ispod voćaka i jagodičastog voća jer na sebe ''lepe'' biljne bolesti;
  • biljke koje privlače ptice - to su uglavnom grmolike biljke bogate plodovima i prikladne za savijanje gnezda.


Nepraktična strana ''slepog'' držanja ovih pravila je ta da se može raditi o biljkama koje su zasađene na istom prostoru, a zahtevaju sasvim različito đubrenje ili da se na taj način otežava rad mhanizacijom i sl. Zato je potrebno ove primere prilagoditi vlastitim potrebama.

Izvor: Svi mi koji želimo da se preselimo iz grada u selo - Facebook

Podeli