Setva

U svrhu pospešenja i ubrzanja rasta pojedinih povrtarskih kultura upotrebljavaju se tzv. topla klijališta i to u januaru i februaru kada se ne može seati na otvorenom. U njima se gaje mlade biljčice koje se, kada to vreme dozvoli, presađuje na otvorenom.

Setva se obavlja čim su parcelice pripremljene jer ne smeju ostati nezasejane i nezaštićene od sunca. Najbolje je seati u redove jer se tako olakšava kasnije razrivanje zemljišta i uništavanje korova. Nakon setve, seme treba pokriti tankim slojem suvog zemljišta. Tako seme ima sve što mu treba za dobro klijanje - mokro zemljište ispod, a suvo i toplo iznad, čime se pospešuje brzo i ujednačeno klijanje. Redove za setvu potrebno je posipati malim količinama treseta jer se na taj način dobro nadzire nicanje semena, ali i korova radi blagovremenog čupanja.


Nakon što se zemljište u martu dobro osuši, može početi setva na parcelicama. Ukoliko se želi ubrzavanje radova, preko parcelica se razastre plastični tunel, što deluje povoljno na sušenje i zagrejavanje zemljišta.

Redosled radova:

izgrabuljati grubi deo organskog materijala na parcelicama, koji tokkom zime nije do kraja istrunuo, skupiti ga na manje gomile i odneti na posebno mesto za pripremanje komposta;
razriti zemljište do dubine na kojoj se vile bez većeg naprezanja mogu utisnuti u zemljište do zgloba;
kanap za merenje treba dobro pričvrstiti sa strane tako da širina parcelice bude svuda jednaka - između 1,10 i 1,20 m.
kompost se raširi po parcelici u visini 1 - 2 cm i po njemu se pospe prirodno đubrivo 30 -4 0 g/m2.
cela parcelica se poravna grabljama;
sa svake strane parcelice se odstrani suvišna zemlja.

Nakon setve, odnosno sadnje povrća, zemljište između redova treba pokriti tankim slojem organskih otpadaka. Organski materijal kojim su parcelice bile pokrivene za vreme zime treba prosejati jer je to buduće humusno zemljište. Neprestano treba hraniti organizme u zemljištu jer rast biljke bez zastoja dobrim delom zavisi od trajne pripreme hrane za ishranu organizama u zemljištu. Organski materijal kojim je pokriveno zemljište postepeno se rastvara i treba ga dopunjavati novim, svežim materijalom. Kada zasejane biljke izniknu na raspolaganju je zeleni materijal koji se nakon košenja upotrebljava kao dodatak na ranije započeto malčiranje parcelica.

Radi boljeg iskorištenja vazdušnog prostora iznad parcelice i na samim parcelicama, gaje se tzv. mešane kulture koje zauzimaju posebno mesto u organskoj proizvodnji povrća. Neke biljke imaju veće potrebe za svetlost i sunce, a neke nemaju takve potrebe, pa čak i bolje uspevaju u polusenki.

Prema ličnim potrebama, svako bira povrće koje najbolje uspeva na njegovom zemljištu, ali je potrebno birati kulture koje se međusobno podnose. U počecima ekološkog povrtarstva, dok zemljište još oskudeva humusom i organizmima, parcelice treba sejati prema unapred utvrđenom plodoredu: lisnjače, okopavine pa leptirnjače. Kada zemljište postane biološki aktivno, neke se vrste mogu sejati na istom mestu i nakon kraćeg vremena.

Izvor: Svi mi koji želimo da se preselimo iz grada u selo - Facebook

Podeli