Proizvodnja borovnice - Postavljanje zasada

uzgoj-borovnice-06

Biološki aspekti biljke

Da bi se obezbedila optimalna nega sadnica borovnice potrebno je poznavati način na oji biljka borovnice raste i reaguje na uslove okruženja. Žbun borovnice sastoji se od višegodišnje krune i izdanaka. Koren borovnice je prilično plitak, sa obiljem žilica. Tokom godine, na žbunu se razvijaju mladi izdanci. Bez obrzira na lokalitet, biljka na ustaljen način prolazi kroz razne faze rasta koje ukazuju kada treba primeniti odgovarajući tretman biljke.

Počevši od zimskog mirovanja, razvojne faze tokom vegetacionog perioda se odvijaju kroz bubrenje pupoljaka, kretanje pupoljaka, izduživanje izdanaka, cvetanje, zametanje plodova, opadanje latica, rast, fazu kada plodovi poprimaju boju, berba, zaustavljanje terminalnog rasta biljke, kretanje pupoljaka, diferencijacija pupoljaka, faza kada listovi počinju da žute, opadanje lišća i ponovo period mirovanja. Ove razvojne faze ukazuju kada treba primeniti odgovarajuće mere.

Kod visokožbunastih sorti uobičajeno je da u punoj zrelosti izdanci imaju visinu od 2 do 2,5 m, s tim što je ta visina nešto niža kod nekih hibridnih sorti. Biljka svoj vegetativni rast započinje u rano proleće bubrenjem pupoljaka, i nastavlja do rane jeseni. Izdanci tokom vegetacije intenzivno rastu, razvijajući se za od 15 do 25 cm, uz adekvatne mere navodnjavanja i prihrane. Novi izdanci takođe rastu iz žbuna u rano proleće (od desetak pa sve do nekoliko desetina izdanaka, u zavisnosti od sorte). Ovi izdanci su izrazito bujni,
inicijalno rastu i do jednog metra, dok je u svakom narednom periodu rasta njihova bujnost u izvesnom stepenu smanjena.

Na brzinu rasta i brojnost izdanaka mogu uticati ekstremne temperature, suše i poplave. Novi izdanci se održavaju da bi žbun imao mlade rodne izdanke u narednoj sezoni, kao i da bi se zamenili oboleli ili oštećeni stariji izdanci. U drugoj polovini leta završava se rast izdanaka, a nastupa razvoj cvetnih pupoljaka. Mladi izdanci se izdužuju od početka cvetanja do kasnog leta. Međutim, kretanje pupoljaka odvija se u isto vreme kako na tek formiranim tako i na već postojećim izdancima. Sitni i uzani vegetativni pupoljci transformišu se u krupne, gotovo okrugle pupoljke, koji sadrže od 5 – 10 potencijalnih cvetova.

Uobičajeno je da se na svakom izdanku razvije od 5 – 8 takvih pupoljaka koji nastavljaju da se razvijaju i u jesen, sve dok niske temperature ne indukuju dormanciju. Pre perioda mirovanja, mogu se primetiti promene u boji listova, koje nastaju usled promene dužine dana i niskih temperatura. Lišće poprima najpre žutu, a zatim i grimiznu, tamno crvenu boju, u zavisnosti od sorte i uslova u kojima se biljka priprema za period mirovanja nakon
opadanja lišća. Tokom perioda mirovanja potrebno je da biljka provede od 60 – 1000 sati na temperaturi ispod 7,2°C kako bi topli vremenski uslovi u proleće indukovali normalno kretanje pupoljaka.

Topljenje snega tokom sredine zime ili topli vremenski periodi nakon neophodnih niskih temperatura mogu se negativno odraziti na otpornost pupoljaka borovnice i izazvati oštećenja ukoliko se niske temperature javljaju u više navrata u kratkim vremenskim periodima. Koren borovnice je plitak, i retko raste dublje od 1 m, najveći deo biljke zauzima 18 cm površinskog sloja zemlje. Sastoji se od obilja vlakana, ali te žilice nemaju finoću kao kod drugih biljaka, čime se ograničava njena sposobnost da upije vodu i hranljive materije, što dalje umanjuje otpornost biljke na sušu i poplave i čini da ona zavisi od mera navodnjavanja i prihrane.

uzgoj-borovnice-07

Korisne gljivice često nastanjuju okruženje korenovog sistema borovnice i pomažu upijanje hranljivih materija i vode. Jalovi ugar i obilna prihrana vremenom uništavaju ove gljivice. Koren počinje da se razvija u proleće, kada temperature u zoni korenovog sistema dostignu 7°C, što se obično vremenski podudara sa bubrenjem pupoljaka. Razvoj korena se nastavlja do temeperature od 15,5°C, a potom se usporava, uporedo sa sazrevanjem plodova i rastom temperature zemljišta. Niže temperature vazduha posle berbe krajem leta i početkom jeseni stimulišu dalji razvoj sve dok temperatura opet na padne ispod 7°C. Vreme cvetanja u proleće varira od sorte do sorte, i u zavisnosti od temperature vazduha.

Cvetanje ranih sorti često traje duži vremenski period, i do 14 dana, uporedo sa povećanjem temperature vazduha. Pozicioniranje cvetova u grozdu i debljina izdanka takođe mogu uticati na vreme cvetanja. Cvetovi borovnice su cevastog oblika, i, za postizanje optimalnog zametanja ploda, obično zahtevaju unakrsno oprašivanje. Odgovarajući oprašivači su naročito značajni u periodu pojave cvetova, jer optimalno vreme oplodnje traje samo 3 – 6 dana. Uopšteno govoreći, što je oprašivanje uspešnije plodovi će biti krupniji, jer veliki broj semenki koje se u plodu razvijaju stimulišu rast ploda.

Plod sazreva približno oko 2 meseca nakon početka vremena cvetanja u proleće. Težina ploda obično se kreće od 1 – 2 grama, a i do 4 gr, pod idealnim uslovima, kod sorti krupnijeg ploda. Uobičajeni prinosi od 4.500 – 6.700 kg/ha mogu se očekivati kod starijih zasada, a mogu biti i viši kod zasada na izuzetno povoljnim terenima.

Priprema zemljišta

Sa pripremom zemljišta treba krenuti godinu dana pre sadnje. Višegodišnje površinske useve treba uništiti herbicidom širokog spektra. Poželjno je oformiti ujednačene sadne leje, što obično podrazumeva duboko oranje, tanjiranje ili drljanje, kao i freziranje, kako bi se razbili krupniji busenovi. Ukoliko se planira zatravljivanje međurednog prostora idealno je da se trava poseje krajem leta u godini pre sadnje borovnice. U novom zasadu se trava može posejati i u proleće, ukoliko se utvrdi da je to neophodno. Sadnja se obavlja u rano proleće, onda kada je zemljište spremno za obradu, obično od aprila do sredine maja.

Najbolje je redove postaviti u pravcu severjug, da bi se omogućila maksimalna izloženost
suncu, a vetrovi obezbedili dobru ventilaciju i protok vode u zasadu. Može se dogoditi da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga uzgajivači moraju sami odlučiti koji faktor može stvarati poteškoće na određenom terenu.

Sadnja

Razmak između sadnica takođe treba odrediti pre naručivanja sadnica, zbog obezbeđivanja adekvatanog broja sadnica. Razmak između redova zavisi od metoda održavanja zasada koje će se koristiti (suzbijanje štetočina, košenje i berba), kao i od načina berbe (unajmljena radna snaga, samoorganizovana berba ili berba koju obavljaju
naručioci). Pritom, sadnja se mora planirati na način koji obezbeđuje adekvatno oprašivanje sorte koja se sadi. Oprašivanje borovnice najuspešnije je kada se dve sorte sličnog vremena cvetanja posade u naizmeničnim redovima na čitavoj površini zasada.

Uobičajeno rastojanje između redova je 3 m, a između sadnica u redu 1,2 – 1,5 m. Dužina redova treba da pogoduje načinu berbe. Po dužini, redovi mogu biti neograničeno dugi, ukoliko se primenjuje mehanizovana berba, mada ne treba da budu duži od 200 m, ako nema prolaza za ručno branje i efikasno odlaganje plodova u hladnjaču. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica.

Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3 m između redova podeljeno sa 1,5 m između sadnica jednako je 2222 sadnice (1000/3/1,5=2222). Drugačije rastojanje u redu ili između redova zahteva veći ili manji broj sadnica. Sadnice borovnice treba zasaditi u rano proleće, pošto prođe opasnost od jakih mrazeva. Korenov sistem borovnice je plitak i kompaktne strukture, i za njega se pre može reći da je horizontalno postavljen u širinu. Stoga je neophodno da jamica u koju se sadi borovnica bude dovoljno široka. Prilikom ponovnog nagrtanja zemljom koja je iskopana iz jamice, u nju treba dodati i vlažni treset.

Nemojte zaboraviti da treset dobro natopite, kako bi se izbeglo da nova sadnica ne dobije potrebnu vlagu. Eventualno, treset se može uneti dužinom čitavog reda, pre sadnje. Ovaj postupak je skup, ali se obično isplati, jer obezbedjuje da se sadnica dobro primi i napreduje. Postavite sadnice borovnice na visinu na kojoj su bile u rasadniku. Razastrite korenov sistem i dobro utabajte zemlju kojom ste zakopali sadnicu, da bi se obezbedilo dobro prijanjanje korena.

Zalijte novoposađenu sadnicu sa 2,5 cm vode odmah nakon sadnje. Da bi se izbegao stres biljke po presadjivanju, orežite 1/3 gornjeg dela sadnice i skinite cvetne pupoljke.

Nega u godini sadnje i suzbijanje korova

Suzbijanje korova je najznačajnija preventivna mera zaštite mladog zasada borovnice. Obezbedite da prostor oko sadnice u prečniku 0,9 m bude bez korova, kako bi se sprečilo rasipanje hranljivih materija i vlage. Obrada zemljišta u neposrednoj blizini biljke treba da bude plitka, da ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema.

Herbicidi koji se primenjuju pre i nakon pojave korova efikasni su u suzbijanju većine korova (pogledati poglavlje Suzbijanje korova i Suzbijanje štetočina) Malčiranje novih zasada predstavlja neophodnu meru kojom se suzbija pojava korova, uravnotežava temperatura zemljišta, povećava vlažnost zemljišta, održava kiselost zemljišta i povećava sadržaj organske materije. Kao malč, najčešće se koristi strugotina nekog mekog drveta,
mada u tu svrhu može da posluži i iverje, kora drveta, slama, šaša i mešavina ovih materijala. Debljina malča treba da se kreće između 7,5 i 12,5 cm, a treba je postaviti ‘flat toped’, radi povećanja dovoda vlage.

Postavljenje malča duž čitavog rednog prostora u širini od 1,25 m efikasnije je od pokrivanja malčom manje površine oko svake sadnice. Koren biljke se utvrđuje u mešavinu zemlje i malča, stoga, da ne bi došlo do oštećenja korena, malč treba obnoviti, odnosno ponovo nabaciti, jer se vremenom osipa.

Navodnjavanje

Plitak korenov sistem borovnice čini borovnicu veoma osetljivom na ekstremno prisustvo ili odsustvo vode, odnosno na sušu i poplave. Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja "kap po kap", a trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U središnji deo reda, celom dužinom, može se postaviti savitljiva irigaciona traka, koja se može i ukopati u zonu ispod korena, naročito kod sistema izdignutih leja.

Tenziometar je najbolji način nadgledanja vlažnosti zemljišta, mada se, po pravilu, unosi ukupno 25 l vode na 10 m reda dnevno (25 l/10 m/d), uključujući i padavine u godini sadnje.

Prihrana sadnica

Na oko 3 – 4 nedelje nakon sadnje, novozasađene sadnice treba pođubriti, a na zemljištima sa niskim sadržajem organske materije (<3% OM) postupak treba ponoviti još jednom nakon 4 nedelje. Nanesite ili neko kompleksno đubrivo, za biljke koje traže veću kiselost, ili amonijum sulfat (21-0-0) na 6,75 kg/ha čistog N (14 g/ sadnici) u prečniku većem od 30 cm oko žbuna svake sadnice (testiranje zemljišta može pokazati manju potrebu za veštačkim đubrivima u odnosu na prikazane vrednosti u godini sadnje, naročito kod težih zemljišta).

Postupak se može ponoviti početkom jula, ukoliko rast sadnica nije zadovoljavajući. Na zemljištima sa nižom kiselošću, ili na organskim zemljištima, amonijum sulfat se može zameniti ureom, u upola manjoj količini. Procenat azota u uobičajenim veštačkim đubrivima koja se primenjuju kod borovnice može se videti u tabeli 2. Ne zaboravite da izračunate količinu veštačkog đubriva samo za prostor na kome su zasađene sadnice.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju borovnice za svežu upotrebu ", čiji je autor dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Podeli