Proizvodnja borovnice - Organizovanje sezonske proizvodnje

Rezidba

uzgoj-borovnice-08

Plodovi borovnice rađaju na višegodišnjim lastarima, međutim, u isto vreme razvijaju se i novi rodni izdanci. Adekvatnom rezidbom, kojom se odstranjuju slabi i osušeni izdanci, održava se oblik i proređuje žbun i stimuliše protok vazduha. Neophodna je kod bujnih sorti u proizvodnim zasadima. Rezidbom se utiče na smanjenje broja plodova, što utiče na povećanje preostalih plodova i njihovu izloženost sunčevoj svetlosti koja utiče na povećanje sadržaja šećera u plodovima.

Što je veći protok vazduha manja je mogućnost pojave oboljenja. Pritom, uklanjanjem zrelih, manje rodnih izdanaka stimuliše se novi prirast i održava produktivnost. Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano proleće, kada se mogu uočiti izdanci oštećeni zimskim mrazevima. Slabiji žbunovi zahtevaju oštriju rezidbu od bujnih, jer se rezidbom stimuliše vegetativni prirast. Sorte koje imaju tendenciju širenja žbuna zahtevaju posebnu pažnju.

 

Polegnuti izdanci se uklanjaju, a ostavljaju oni koji će dati dobar rod. Prilikom rezidbe, izdanke orežite tako da mogu uspravno da rastu, dok žbun treba da bude oformljen tako da omogućava dobru izloženost sunčevoj svetlosti. Žbunovi koji se beru mehanizovano treba da budu uži i uspravniji od onih kod kojih se berba obavlja ručno. Prvi deo rezidbe podrazumeva odstranjivanje izdanaka koji su suvi ili oštećeni niskim temperaturama, insektima, bolestima ili koji su polomljeni. Drugo, eliminišite sve grane koje se dodiruju. Treće, uklonite zrele izdanke i one koji se prostiru u međuredni prostor.

Najzad, odsecite kratke, razgranate izdanke u središnjem delu žbuna koji su slabo izloženi sunčevoj svetlosti. Odsecite ih na mestu što bliže razgranjenju, kako bi se sprečilo truljenje zaostalog dela i širenje bolesti. Da bi rast novih izdanaka bio konstantan neophodno je rezidbu obavljati jednom godišnje, jer je novi prirast potreban za naredne sezone. Da bi se stimulisao vegetativni prirast kod mladih žbunova dovoljno je odstraniti cvetove. Cvetove treba skinuti početkom proleća, kada počinju da bubre. Na početku treće godine, uklonite sve upredene ili slabo razvijene izdanke, kako bi se žbun pripremio za sezonu. Kod sadnica starosti od 3 do 8 godina odstranite sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje, a zadržite 2 najviša izdanka.

Do osme godine rastenja, sadnica borovnice treba da ima 10 – 20 izdanaka različite starosti. Nakon toga, održavajte umerenu rezidbu sve dok izdanci ne postignu punu veličinu, i zadržavajući najbolja 2 – 3 izdanka iz svake sezone. U područjima sa toplijom klimom, može se čak i 5 godina zadržati i više izdanaka naglašene rodnosti. Kada izdanci
postignu zrelost (od 5. do 8. godine) sve manje rađaju, tako da one zrelije treba ukloniti i zameniti mlađim izdancima, kako bi se zadržala produktivnost.

Uopšteno govoreći, detaljna rezidba žbuna vrši se samo zato da bi se eliminisali osušeni ili oboleli izdanci. U tom slučaju, izdanke treba odseći što bliže zemlji, kako bolest ne bi prodrla kroz deo izdanka koji je zaostao odsecanjem.

Zaštita od mraza

U odnosu na ostale faktore koji utiču na prinos, prolećni mrazevi imaju najveći uticaj na smanjenje prinosa. Mraz tokom samo jedne noći može u potpunosti da uništi prinos. Borovnica obično cveta pre poslednjeg mraza, naročito rane sorte. Međutim, za razliku od ostalih voćnih vrsta, osetljivost na mraz cveta borovnice određena je njegovim oblikom i pravcem prostiranja. Zaštita od mraza je obično obavezna kod izuzetno ranih sorti na lokalitetima na kojima se prolećni mrazevi mogu očekivati u više navrata.

Ukoliko je zaštita od mraza neophodna, primenjuje se veštačka kiša, jer se cvetovi moraju posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na cvetovima ima vode, temperature će se zadržati na 0°C, jer voda oslobađa toplotu pre nego što se pretvori u led. Cvetovi borovnice obično podnose temperature od nekoliko stepeni ispod tačke zaleđivanja.

Ovaj vremenski razmak između leđenja vode i oštećenja omogućava da se zasad u potpunosti prekrije ledom, i cvetovi i sadnice ipak zaštite. Međutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva na cvetove nedovoljan, temperatura će sići ispod tačke oštećenja, i tako izazvati još veća oštećenja. Neophodno je kontinuirano izlivanje na sadnice najmanje 25 – 38 mm vode na sat, odnosno 420- 550 L/min po hektaru, da bi se obezbedila adekvatna zaštita. Vetrovito vreme uzrokuje gubljenje toplote, čime se zaštita od mraza umanjuje.

Pod ovakvim uslovima potrebne su veće količine vode. Veštačka kiša nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote može biti izraženije nego prilikom zamrzavanja vode. Osetljivost cvetova na mraz različita je u različitim fazama razvoja cveta. Otvoreni ili delimično otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od čvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju bolje podnose mraz nego oni koji su otvoreni. Potreba za zaštitom od mraza uslovljena je i drugim vremenskim uslovima. Veća je verovatnoća da će mirna, vedra noć stvoriti uslove koji izazivaju oštećenja, jer se toplota brzo gubi, i temperatura cvetova može biti niža od temperature u neposrednom okruženju biljke.

Može se očekivati da će mrazevi koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati veća oštećenja od onih koji slede iza perioda svežijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka. Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji se nalazi na najnižoj visinskoj tački, kako bi se moglo zaključiti o potrebi zaštite od mraza. Delovi zasada na nižoj visini biće hladniji od okruženja, a mogu biti značajno hladniji u odnosu na vazduh oko objekata. Uz to, zaštitu od mraza treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža, jer je tačka pojave rose niža u takvim noćima, kada se niže temperature i mogu očekivati. Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre izlaska sunca, i pre nego što led počne da otpada sa biljke, ili počne da se prirodno topi.

Malčiranje

Oko sadnice, u prečniku od 1 – 1,25 m, treba naneti sloj malča debljine 7.5 – 13 cm koji treba obnavljati svake druge do treće godine. Koren borovnice se razvija u toj mešavini zemlje i malča, i ukoliko se ne obnavlja po raspadanju koren biljke može biti ogoljen i podložan oštećenjima. Često je nakon prinavljanja malča neophodno uneti i dodatne količine azota, obično dva puta veću količinu od preporučene.

Oprašivanje

Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose neophodni su joj insekti koji vrše oprašivanje (80 – 100% oprašivanja). Polen borovnice je težak i lepljiv, stoga ga moraju prenositi insekti, da bi oprašivanje bilo uspešno. Pčele mogu da otresu polen sa antera i skupe velike količine polena. Medonosne pčele ovo ne mogu da obavljaju, tako da su manje efikasne kod oprašivanja. Solitarne pčele takođe samo otežavaju okolnosti, jer one buše rupe u osnovi cveta kako bi prikupile nektar.

Na taj način se ne vrši oprašivanje, a medonosne pčele koriste ove prolaze, tako da ni one ne oprašuju cvetove. Kod sorti sa manjim cvetom (Bluecrop), ili onih sa naglašenom produktivnošću polena (Rubel), zametanje plodova je obično uspešnije. Medonosne pčele nisu tako efikasne za oprašivanje kao bumbari, jer one manje lete po hladnijem i vetrovitom vremenu. Bumbari i divlje pčele obično daju bolje rezultate, jer imaju manje rezervi hrane u košnicama. Smatra se da se podizanjem gustih, zelenih ograda oko zasada borovnice stimuliše naseljavanje domaćih pčela, i time obezbeđuje poboljšano oprašivanje.

Za oprašivanje dovoljno je imati od 4 do 8 pčela po žbunu tokom najtoplijeg dela dana. Tamo gde ovo nije slučaj, košnice se mogu postaviti u većem broju u zasad i tako obezbediti adekvatno oprašivanje. Košnice treba postaviti kada se razvije 5% cvetova (pa najviše do 25%), i treba ih ostaviti u zasadu sve dok latice cvetova ne počnu da opadaju. Za oprašivanje je bolje imati više krupnijih nego veći broj manjih košnica.

Jedna košnica po hektaru (sa najmanje 45.000 pčela) dovoljna je kod sorti Rubel, Bluetta i Blueray, 2 košnice po hektaru kod sorti Berkley i Elliot, 3 kod sorte Bluecrop i čak i do 5 košnica kod sorte Jersey. Košnice treba postaviti na zaštićenom prostoru sa prednjim delom košnice (ulazom) okrenutim ka istoku. Treba ih, po potrebi, rasporediti po celoj parceli, na međusobnom rastojanju ne većem od 275 m. Košenjem cveća po obodu zasada usredsredićete pažnju pčela na žbunove borovnice. Nemojte zaboraviti da uklonite košnice prilikom prskanja zasada pesticidima.

Prihrana

uzgoj-borovnice-09

Borovnica bolje uspeva na kiselim zemljištima i, u poređenju sa ostalim voćnim vrstama, pokazuje manju potrebu za većinom mineralnih materija. Uopšteno govoreći, borovnica traži vrlo malo dodatne prihrane, i osetljiva je ne preteranu primenu mineralnih đubriva. Testiranje zemljišta treba da predstavlja standardni deo programa prihrane i nege, naročito kontrola kiselosti zemljišta. Većina zemljišta može da obezbedi potrebne mineralne materije ukoliko se kiselost održava u odgovarajućim granicama.

Međutim, na većini parcela biće potrebna dodatna prihrana svake godine. Preporučuje se da se svake godine, u proleće, mnogo pre berbe, ili po berbi, izvrši testiranje zemljišta i listova borovnice. Pedeset listova sa celokupne površine parcele treba prikupiti, oprati i osušiti za analizu. Pregledom problematičnih delova zasada može se utvrditi potreba za dodatnim testiranjem. Obično se svake godine dodaje azot, dok se ostale mineralne materije unose samo ukoliko se testiranjem ukaže na nedostatak.

Izvori azota su uglavnom amonijum sulfat, amonijum nitrat, urea ili drugi organski izvori. Kao izvoru azota, prednost se daje amonijum sulfatu, u odnosu na nitrate, jer je borovnica osetljiva na nitrate. Obično je urea najbolji izbor, ukoliko je kiselost zemljišta ispod 5,0. Ona je obično i najjeftinija, i treba je unositi da bi se izbeglo isparavanje. Kompleksna 15-15-15 đubriva ne treba koristiti, osim na peskovitim zemljištima. Prilikom korišćenja ovih đubriva, ne zaboravite da koristite amonijumske forme azota.

Zemljišta sa većim sadržajem organske materije mogu imati manju potrebu za azotom. Debeo sloj strugotine ili iverja može uticati na čak do dva puta veću potrebu za azotom, jer su to materijali koji privremeno mogu da onemoguće biljku da dođe do ovih hranljivih materija. Amonijum sulfat se takođe koristi kada treba smanjiti kiselost zemljišta. Što je zasad stariji potrebe za azotom su veće. Iako doprinosi povećanju kiselosti zemljišta urea na kiselost ne utiče u znatnoj meri.

Detaljnije informacije o tome date su u tabeli 4. Možda će nešto više azota biti potrebno na lakšim, a manje na težim zemljištima. Unošenje stajnjaka nakon sadnje se ne preporučuje za borovnicu koja se plasira na tržište u svežem stanju, usled mogućnosti prenošenja bolesti preko hrane. Ako se stajsko đubrivo ipak koristi, treba da bude dobro
kompostirano i uneseno pre sadnje, zbog smanjenja rizika. Radi boljeg usvajanja mineralnih materija preporučuje se primena azota u dva navrata, u vreme kretanja pupoljaka i 6 nedelja nakon toga.

Đubrenje treba izbegavati krajem leta, jer se tako stimuliše prirast, jer je podložan oštećenjima tokom zime. Jesenje đubrenje obično je neefikasno, pošto dolazi do demineralizacije pre nego što biljka upije mineralne materije. Nedostatak ostalih hranljivih materija na koji ukažu analize zemljišta i lista može se nadoknaditi na različite načine. Fosfor se može nadomestiti kompleksnim đubrivima, ili individualno, kroz diamonijum - fosfat, koncentrat superfosfata, monoamonijum- fosfat i superfosfat. Đubriva koja sadrže samo fosfor mogu se primenjivati bilo kada, dok đubriva koja sadrže azot treba tretirati kao azotna đubriva.

Ako se ukaže potreba za dodatnim kalijumom, treba primeniti kalijum sulfat, u bilo kom periodu godine. Izbegavajte korišćenje kalijum-hlorida, jer je borovnica osetljiva na hloride. Ukoliko je potrebno nadomestiti i magnezijum, kalijummagnezijum sulfat će odgovarati. Još jedan izvor magnezijuma je dolomitski kreč, ukoliko je kiselost zemljišta niža od 4,5, odnosno ako je sadržaj magnezijum-sulfata veći.

Isuviše niska kiselost zemljišta obično za posledicu ima nedostatak kalcijuma. U tom slučaju, koristi se krečnjak ili dolomitski kreč. Ukoliko pH nije previše nizak, kao izvor kalcijuma može se upotrebiti gips, a da pritom ne dođe do promene pH. Ostale mineralne materije retko kada su u nedostatku, osim u slučajevima izuzetno visoke kiselosti zemljišta. Nedostatak gvožđa (pojava žutila na mladim listovima) je obično prvi Starost (u godinama) Urea Amonijum Sulfat Čisti Azot indikator ove pojave, i tada obično postoji nedostatak i drugih mikroelemenata. Kontrolisanjem kiselosti zemljišta ovaj problem se eliminiše.

Navodnjavanje

uzgoj-borovnice-10

Adekvatna kontrola vlage u zasadu takođe je značajna za postizanje profitabilnih prinosa. U područjima u kojima se gaji borovnica neujednačena količina padavina dovodi do remećenja ravnoteže optimalne količine vlage tokom čitavog veka zasada. Uzgajivači su prinuđeni da nadoknađuju nedostatak vode, odnosno da uklanjaju višak vode u zasadu, da bi se izbegla pojava bolesti. Čak i u godinama sa normalnom količinom padavina može se desiti da zasadu ponestane vlage, jer je korenov sistem borovnice plitak. Potrebe borovnice za vodom su najveće u periodu rasta ploda, sredinom leta, kada je normalna količina padavina najniža.

Padavine su obilnije u proleće i jesen, odnosno u vreme kada se koren borovnice razvija, i kada je najosetljiviji na bolesti. Za visoke prinose najznačajnije je praćenje količine padavina u određenoj oblasti, tako da uzgajivači budu u mogućnosti da obezbede dodatne količine vode, ako za to postoji potreba, kao i odlivanje suvišne vode iz zasada.
Navodnjavanjem borovnice postižu se bolji prinosi, plodovi su krupniji, a broj plodova koji
se osipaju je manji. Prednost se daje navodnjavanju po sistemu ‚kap po kap‘, u područjima sa retkom pojavom prolećnih mrazeva, a postavljanje ovog sistema treba obaviti pre sadnje.

Elastične plastične trake mogu se postaviti uz sadnice duž leja, ili se mogu ukopati ispod zone korenovog sistema, u slučaju izdignutih leja. Veštačka kiša se takođe može koristiti kada je potrebno obezbediti zaštitu od mrazeva, ali, u tom slučaju, treba očekivati pojavu gljivičnih oboljenja. Za zasad borovnice standardne veličine potrebno je 125 – 155 cm vode po hektaru tokom čitave vegetacije. Kao i u godini postavljanja zasada, tokom čitavog početnog perioda vegetacije zemljište u zasadu treba da bude obezbeđeno vodom do mere od oko 50% njenog kapaciteta primanja vode.

Tenziometrom se najefikasnije kontroliše količina vlažnosti zemljišta, mada u praksi, u prvoj godini po sadnji, obično na 10 m reda dolazi 30 l vode dnevno (25 l/10 m/ d), uključujući padavine i navodnjavanje, sa godišnjim povećanjem od oko 20%, dok zasad ne postigne zrelost. Ovaj uslov može se obezbediti kombinovanjem padavina i navodnjavanja. Dnevne količine će varirati tokom vegetacije, u zavisnosti od faze rasta, s tim što će, da bi se obezbedila odgovarajuća količina vode za plod koji sazreva, veće količine biti potrebne tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, kao i tokom perioda berbe.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju borovnice za svežu upotrebu ", čiji je autor dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Podeli
Creampie
Creampie
Anal
Threesome
Orgy
Orgy
Threesome
Threesome