Proizvodnja borovnice - Berba i manipulacija

Berba i manipulacija plodovima posle berbe

uzgoj-borovnice-11

Tretiranje plodova pre berbe i odluke o načinu tretiranja zasada borovnice značajno se odražavaju na prinos. Izabrana sorta trebalo bi da odgovara potrebama na tržištu. Na primer, treba izbegavati sorte sa plodovima problematičnog kvaliteta, a sorte kao što je Elliot, koje boju poprimaju pre nego što postignu odgovarajući nivo šećera, ne treba brati pre postizanja pune zrelosti. Adekvatnom rezidbom postiže se da plodovi budu krupniji, ujednačeniji, ranijeg vremena zrenja, kao i da se lakše beru, što doprinosi efikasnosti i smanjenoj pojavi oboljenja.

Visok nivo azota može dovesti do slabije trajnosti plodova i zakasnelog vremena sazrevanja. Slabo oprašivanje negativno će se odraziti na zametanje plodova i prinose. Važno je u svim oblastima iznaći najbolja rešenja za gajenu kulturu, u cilju dostizanja profitabilnih prinosa. Prvi prinosi se često mogu očekivati u toku treće i četvrte godine gajenja, s tim što se puna produktivnost zasada očekuje u šestoj i desetoj godini, u zavisnosti od sorte i klimatskog područja.

Borovnica raste u grozdovima i nema ujednačeno vreme sazrevanja, što podrazumeva više berbi za postizanje maksimalnih prinosa. Berbu treba obavljati često, na svakih 7 – 10 dana, ili češće, ukoliko su temperature visoke. Što se sezona više primiče kraju, interval između branja postaje duži, s tim da su kod sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja berbe ređe.

Plodovi su najboljeg kvaliteta ako se beru ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Ustanovljen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Odlaganje hlađenja nakon berbe značajno može uticati na trajnost plodova. Borovnica za potrošnju u svežem stanju uglavnom se bere ručno, a preporučuje se što manje manipulisanje plodovima, da bi se umanjilo oštećenje plodova i širenje bolesti. Zrele bobice sa grozda treba palcem otresti na dlan, ne treba ih brati, kao većinu drugog voća. Prosečni profesionalni berač može da ubere od 20 do 25 kg za 8 sati po danu, dok iskusniji berači mogu da sakupe i veće količine kada je rod obilan.

Sve je više uzgajivača koji plodove borovnice prilikom berbe plasiraju u posude u kojima se bobice prodaju. Ovim se smanjuje prenošenje plodova iz ruke u ruku, ali je radna snaga skuplja, jer ovakav način berbe usporava berača. Bobice bi trebalo brzo transportovati sa polja u hladnjaču. Borovnice za preradu podrazumevaju mehanizovanu berbu, mada je mehanizovana berba sve uobičajenija i kod borovnice za svežu potrošnju. Mali ručni vibratori sa posudom za skupljanje otresene borovnice mogu se koristiti na manjim površinama, dok se u komercijalnoj proizvodnji koriste veliki kontejneri koji se postavljaju iznad mašina za branje. Iako je kod mehanizovane berbe neophodno dodatno sortiranje voća, a dugotrajnost plodova smanjena, troškovi mehanizovane berbe su za ½ do 1/3 niži u odnosu na ručnu berbu.

uzgoj-borovnice-12

Međutim, kod mehanizovane berbe, da bi berba bila efikasna, rastojanje između redova mora da bude 3 m, a rastojanje od ivice zasada do početka reda (zbog zaokretanja mehanzacije) 8 m, dok nagib ne sme da bude veći od 10%. Obično uzgajivači prve dve berbe obavljaju ručno, kod bilo koje sorte, sve dok većina bobica ne sazri, čime se smanjuje broj zelenih i za sortiranje nedovoljno sazrelih bobica.

Hlađenje i čuvanje

Bobičasto voće bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade do blizu 0°C,
palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85%, i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije. Viša temperatura vazduha u hladnjači i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova.

Plodovi obrani neposredno pre pune zrelosti imaće bolju dugotrajnost u odnosu na prezrele i plodove obrane u punoj zrelosti. Kod proizvodnje borovnice za svežu potrošnju najbolje je obučiti berače da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe ne bude neophodno. Berači mogu ubrane bobice odlagati direktno u plastiène posude za maloprodajno tržište koje se mogu direktno prosleðivati u hladnjaču i plasirati na tržište. Plastične posude od čiste Clamm- shell plastike, različitih dimenzija, koriste se kako za maloprodajno tako i za veleprodajno tržište. Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlaðenje plodova i providne su. Precizni izgled posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od stiropora, kartona ili drveta još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište, kao i za namensko tržište.

Transport

Veliki procenat obranih plodova se izgubi na putu od "njive do trpeze". Veliki deo ovog gubitka posledica je loše manipulacije plodovima posle berbe, uključujući i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjuje se i procenat gubitka. Bobičasto voće bi trebalo održavati u hladnim uslovima, upakovano u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može dostiæi čak i 11°C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodatno prepakovati, ili se mogu obmotati pantljikama.

Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Meðutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi pritom ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaðenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura.

Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu. Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u smislu njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom borovnicom.

Poželjan je lièni kontakt izmeðu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada
to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju borovnice za svežu upotrebu ", čiji je autor dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Podeli
Creampie
Creampie
Anal
Threesome
Orgy
Orgy
Threesome
Threesome