Proizvodnja maline - Pripremni radovi

uzgoj-maline-01

Postoje dve osnovne grupe malina: dvorodne i jednorodne. Dvorodne ili remontantne sorte maline, nose plodove na vrhovima jednogodišnjih izdanaka u prvoj godini gajenja, a drugi rod donose na nižim delovima izdanaka u narednoj godini. Nakon plodonošenja u drugoj godini, izdanci venu i mogu se ukloniti, jer se novi izdanci razvijaju iz višegodišnjeg korenskog sistema. Jednorodne sorte donose plodove na bočnim rodnim grančicama koje se razvijaju iz pazušnih pupoljaka na dvogodišnjim izdancima.

Jednogodišnji izdanci nakon razvoja u prvoj vegetaciji, prolaze kroz zimski period mirovanja. Nakon mirovanja, na dvogodišnjim izdancima iz pupoljaka se razvijaju bočne grančice sa cvastima koje nakon oprašivanja donose rod. Slično kao kod dvorodnih sorti koje plodonose na jednogodišnjim izdancima, i kod jednorodnih sorti se izdanci nakon donošenja roda osuše, pa se mogu ukloniti kako bi se oslobodio prostor za nove mlade izdanke koji se razvijaju iz korenskog sistema.

Odabir sorti malina za proizvodnju

I jednorodne i dvorodne sorte maline imaju svoje prednosti i mane za proizvodnju u stakleniku. Zato neki proizvođači kombinuju gajenje obe ove grupe.

Dvorodne (remontantne) sorte

Prednosti

- dugotrajna sezona berbe na istim biljkama - manje premeštanje biljaka izvan, i u stakleniku - kraće vreme od sadnje do prve pune berbe

- potreban je jednostavan naslon

- veća gustina biljaka

Mane

- dolazi do razvoja grinja i drugih štetočina tokom duge sezone berbe

- nizak prinos po biljci

- neophodna je višemesečna aktivnost pčela u vreme cvetanja

Jednorodne sorte

Prednosti

- kratka sezona berbe sa visokim prinosom

- jednostavan raspored proizvodnih ciklusa

- lakša kontrola i suzbijanje štetočina

- potrebna je samo jedna košnica po berbi

- izuzetan ukus i veličina plodova

Mane

- zahteva mukotrpnu manipulaciju sa sadnicama i izdancima

- potrebne su dve godine godine do rodnosti

- potrebno je niža temperatura za mirovanje biljaka

- neophodan je naslon za izdanke

- bujnije biljke zahtevaju više prostora

Priprema staklenika

Da bi se temperatura u stakleniku održavala na nivou do 20°C i u periodu kada su spoljašnje temperature niske, u stakleniku je potreban izvor toplote. Tokom kasnog proleća potrebni su rashladni uređaji i ventilatori. Neophodni su takođe izvor čiste vode sa malim salinitetom, injektor đubriva, sistem za navodnjavanje, zemljišni supstrat i saksije od najmanje 13 litara (3 galona). Drugi potrebni elementi koji nisu obavezni su izvori svetlosti za podsticanje rasta, folije za sprečavanje rasta korova i direktnog kontakta saksija sa zemljom, kao i instrumenti za merenje temperature i vlažnosti.

Nivo vlažnosti varira u zavisnosti od toga da li je pod staklenika od šljunka ili od betona. Betonski pod daleko više apsorbuje vlagu, pa ga treba prskati vodom tokom dana da bi se zadržao dovoljan nivo vlažnosti vazduha. Ciljana vrednost relativne vlažnosti vazduha u staklenicima za gajenje maline je između 65-75%. Staklenik je savršena sredina za razvoj štetočina i prouzrokovača bolesti, zato je pre unošenja sadnica maline neophodno staklenik detaljno očistiti i ukloniti ostatke bilo kojih biljaka.

Tokom leta, ako u stakleniku nema drugih biljaka (korova, ukrasnih biljaka, neprodatih, kao i lagerovanih biljaka) održavanjem temperature iznad 40°C i vlažnosti vazduha ispod 50% u periodu od 3-4 dana, možete efi kasno uništiti mnoge insekte. Razmak između saksija sa biljkama Izmerite prostor u stakleniku da bi ste odredili koliko saksija može da stane u jedan red, na rastojanju od 0,6 metara. Minimalni razmak između redova iznosi 1,6 do 1,8 metara za jednorodne sorte i 1,25 metara za dvorodne sorte.

Veća zbijenost saksija može doneti veće prinose po stakleniku ali se povećava i rizik od napada bolesti. Neophodno je ostaviti i oko 1 metar prostora sa obe strane spoljnih redova, kako bi se omogućila nesmetana berba. Izračunajte broj potrebnih saksija i na to dodajte izvestan broj dodatnih saksija za slučaj da nek biljke uvenu i treba da budu zamenjene.

Izbor sadnog materijala

uzgoj-maline-02

Obezbeđivanje visoko kvalitetnog sadnog materijala oslobođenog virusa je važan korak u uspešnoj proizvodnji maline; nekvalitetan sadni materijal znači i lošu sadnju. Sadnice treba naručiti od pouzdanog proizvođača, po mogućstvu od rasadnika koji prodaje sertifi kovane sadnice oslobođene ekonomski štetnih virusa. Sadnice oslobođene virusa imaju najbolji rast, daju visoke prinose i dugovečne su. Za sadnice proizvedene u poljskim uslovima, uvek postoji verovatnoća da su zaražene bolestima kao što je venjenje koje prouzrukuje gljiva Verticillium albo-atrum.

Iz razloga koji još uvek nisu objašnjeni, sorte za koje je dokazano da daju visoko kvalitetne plodove pri gajenju na otvorenom, ne pokazuju isto tako dobre rezultate u staklenicima. Dvorodne sorte koje daju dobre rezultate su: Autumn Bliss, Autumn Britten,Josephine i Caroline, a pogodne jednorone sorte su: Cascade Delight, Chilliwack, Encore i Tulameen. U uporednim ispitivanjima, Tulameen se pokazao kao izuzetna sorta, koja u staklenicima konstantno daje visoko kvalitetne plodove sa malim napadima štetočina i prouzrokovača bolesti.

Vrste sadnog materijala: sadnice iz kulture tkiva Kultura tkiva pruža proizvođaču sadnice uniformnog kvaliteta kao i sertifi kovan sadni materijal oslobođen od virusa. Sadnice iz kulture tkiva se umnožavaju i proizvode u veoma strogim fi tosanitarnim uslovima. Ove sadnice se gaje u aseptičnim uslovima da bi se sprečile infekcije virusima i bolestima, kao i napadi štetočina ili insekata. Sve sadnice iz kulture tkiva su klonovi jedne iste majčinske biljke, pa su zato skoro identičnog izgleda, prinosa i vremena zrenja. Biljke iz kulture tkiva se gaje tokom jedne sezone, rađaju u drugoj sezoni, dok puna rodnost nastupa u trećoj vegetacionoj sezoni.

To znači da kod sorti koje donose rod na dvogodišnjim izdancima, neće biti berbe do druge godine gajenja. Da biste osigurali da vam celokupna narudžbina bude na raspolaganju, kontaktirajte rasadnik šest meseci do godinu dana pre očekivanog početka sadnje. Rast biljaka dobijenih iz kulture tkiva je uniformniji i bujniji u odnosu na tradicionalni sadni materijal. Prilikom sadnje, vrh loptastog dela korena treba da bude pokriven sa 2 cm zemljišnog supstrata. Zemlja treba da bude nabijena da bi se obezbedio dobar kontakt sa korenovim sistemom.

Sadnice dobijene kulturom tkiva nisu nikada bile pod uticajem spoljnih uslova i imaju plitak korenov sistem koji je osetljiv na sušu. Takođe su osetljive i na mraz. Saksije je potrebno navodnjavati odmah nakon presađivanja. Tokom prve godine gajenja saksije mogu biti, van staklenika, ukoliko ne postoji opasnost od mraza. Kratki jednogodišnji izdanci / korenske sadnice iz matičnjaka jednogodišnji kratki izdanci, ili tzv "ručice" su sadnice sa korenovim sistemom, koje u rasle tokom prve godine i izvađene iz zemlje pošto su ušle u period mirovanja u jesen.

Sadnice se prekraćuju na 30 do 46 cm iznad korena. Oblik sadnice koji nastane posle prekraćivanja izgleda kao "ručica" i zato nosi ovo ime. Ovakve sadnice u periodu mirovanja se skladište do prolećne prodaje i isporuke. Ovo je standardan način presađivanja sadnica maline. Kratki jednogodišnji izdanci mogu zahtevati saksije veće od 13 litara, jer masa korena može biti prevelika da bi se smestila u njih. Sva energija biljke je smeštena u korenu, pa je najbolje sačuvati što više korenovog sistema od oštećenja.

Prednost kratkih jednogodišnjih izdanaka je što oni nisu osetljivi na prolećne mrazeve, pa se mogu presaditi u saksije i ostaviti napolju tokom proleća bez ikakvog rizika od smrzavanja. Od najveće važnosti je sprečiti isušivanje korenskog sistema pre presađivanja. Potapanje korena u vodu neposredno pre i tokom sadnje će pomoći rehidraciju korena, i pružiti korenu početnu vlagu neophodnu za početak normalnog funkcionisanja. Pošto prođe period prolećih mrazeva, na jednogodišnjim izdancima dolazi do izbijajanja pupoljaka i novog rasta; svi novi izdanci će biti otporni na eventualni kasni prolećni mraz. Nedostatak jednogodišnjih kratkih izdanaka je to što su oni već proveli jednu proveli sezonu u poljskim uslovima, gde su mogli biti zaraženi bolestima ili napadnuti insektima. U svakom slučaju, za ovako proizvedene izdanke je nemoguće 100% garantovati ispravno zdravstveno stanje, pa je potrebno sprovoditi detaljnu kontrolu izdanaka na simptome bolesti i prisustvo štetočina.

Dugi jednogodišnji izdanci

Alternativa izdancima iz kulture tkiva su dugi izdanci proizvedeni u poljskim uslovima. Ove
biljke su već provele jednu vegetacionu sezonu u polju, i pošto su prošle fazu mirovanja na niskim temperaturama, spremne su da donesu rod nakon presađivanja. Prednost dugih izdanaka je što donose plodove u istoj godini kada se izvrši i presađivanje. Dugi izdanci će usmeravati snagu za razvoj korenova koji su oštećeni pri vađenju sadnica iz matičnjaka u rasadniku. Zbog toga će biljke imati manje hranljivih sastojaka za razvoj plodova. U drugoj godini količina raspoloživih hranljivih materija za razvoj plodova će se povećati i biljka će postići svoju punu rodnost.

Od ključnog značaja je polagano zagrevati staklenik odmah nakon presađivanja dugih izdanaka. Prilikom vađenja iz zemlje dugi izdanci izgube veliki deo svog korenskog sistema, koji im služi za apsorpciju vode i hranljivih sastojaka, i u kojem se skladišti hrana
za razvoj biljke. Iz tog razloga, biljka zahteva određeno vreme za obnavljanje oštećenog
korenovog sistema i uspostavljenje normalnog rasta i plodonošenja. Ako se staklenik previše zagreva, doći će do prebrzog izbijanja pupoljaka i rasta nadzemnog dela biljke, previše zahtevnog za mali postojeći koren. U tom slučaju se može desiti izumiranje novog
tkiva, a ako izdanci počnu da rađaju, korenov sistem neće biti u mogućnosti da opskrbljuje nadzemni deo hranljivim materijama, što dovodi do prevremenog uvenuća. Da bi se ovo izbeglo, unesite duge izdanke u staklenik i tokom 3-4 dana održavajte temperaturu od 10°C i danju i noću.

Nakon ovoga postepeno zagrevajte staklenik po par stepeni svaka 3-4 dana, tako da za oko dve nedelje ustalite temperaturu na 13°C tokom noći i 21°C tokom dana. Ovo postepeno zagrevanje staklenika će predstavljati manji šok za biljke i omogućiti obnavljanje korenovog sistema do nivoa na kome će biti sposoban snabdeva biljku materijama za rast i formiranje plodova. Plodonošenje će biti sporije u odnosu na jednorodne sorte čije su biljke uzgajane u saksijama. Kada se koriste izvađeni izdanci, postoji mogućnost unošenja bolesti i štetočina u staklenik zajedno sa sadnicama. Bez obzira koliko su sadnice čiste, nemoguće je dati 100% garanciju da će biti bez štetočina i
bolesti. Mogućnost unošenja štetočina i bolesti zahteva dodatnu obazrivost samog proizvođača i kontrole sadnica na bilo kakve simptome bolesti i prisustvo štetočina.

Neki proizvođači u cilju preventive natapaju zemlju odobrenim insekticidima ili fungicidima. Kod poljski proizvedenih izdanaka, sadnice neće biti tako uniformne kao što je slučaj kod biljaka dobijenih kulturom tkiva. Poljski dobijeni izdanci se mogu razlikovati po dinamici rasta, vremenu ulaska i izlaska iz perioda mirovanja, kao i vremenu zrenja. Takođe, ako je rasadnik dosta udaljen od staklenika, troškovi transporta izvađenih izdanaka mogu biti veliki.

Presađivanje sadnica u saksije

Pri presađivanju sadnica maline u saksije, veoma je važno koristiti dobro osušen supstrat bogat organskim materijama i odgovarajuće pH vrednosti sa dovoljno hranljivih materija. Malina najbolje uspeva u supstratu sa pH vrednošću između 5,5 i 6,5. Većina malina neće se dobro razvijati u zemlji čija je pH vrednost ispod 5,5 dok u zemlji sa pH vrednošću od 7,0 i više nema dovoljno gvožđa neophodnog za razvoj biljke. Tokom prvih nekoliko nedelja posle presađivanja, biljkama se mora obezbediti dovoljna količina vlage. U prvoj proizvodnoj sezoni, biljke se mogu gajiti u saksijama na otvorenom, pa je važno imati izvor vode u blizini kako se biljke ne bi osušile.

Nanošenje nekoliko centimetara komposta po površini saksije će smanjiti isparavanje vode i zadržati vlagu. Ovim se takođe mogu redukovati problemi sa gljivičnim bolestima i štetočinama.

Odabir saksija i supstrata

Postoji puno opcija za proizvodnju maline u saksijama. Pojedini proizvođači koriste saksije od 13, 22 ili 31 litar, dok neki proizvođači presađuju sadnice maline direktno u tresetne vreće kroz napravljane otvore za biljke. Saksije od 13 litara su najmanje preporučene posude u kojima ima dovoljno prostora za rast korena i razvoj izdanaka; takođe, zbog manje težine proizvođačima je lakše da ih po potrebi unose i iznose iz staklenika Kao i kod drugih biljaka koje se gaje u staklenicima, izbor supstrata je stvar ličnog izbora proizvođača ili preporuke stručnjaka. Supstrat koji je dobar za jednog proizvođača ne mora biti dobar i za drugog. Jedan recept koji je koristio Univerzitet Cornell je smeša komponenti bez zemlje, koja sadrži 70,5 litara treseta, 70,5 litara vermikulita i 35,25 litara peska. Pesak je dodat da bi se povećala težina i ne bi došlo do prevrtanja saksija. U smešu komponenti od 141 litra supstrata dodaju se mikro hranljivi sastojci: 411 grama krečnjaka, 82 grama trisuperfosfata, 82 grama kalcijum nitrata, i 124 grama đubriva sa mikroelementima (Micromax).

Takođe se smeši može dodati sporo oslobađajuće đubrivo. Svi pomenuti sastojci se pažljivo mešaju i koriste kao supstrat za rast biljaka iz kulture tkiva. Druge komercijalne gotove smeše, kao što su Metromix i ProMix su takođe korišćene sa velikim uspehom. Navedena količina supstrata treba da ispuni 15 -20 saksija od 13 litara do visine od 2/3 saksije.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju maline u staklenicima", čiji su autori Kurt Koester i Marvin Prits.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Podeli
Creampie
Creampie
Anal
Threesome
Orgy
Orgy
Threesome
Threesome