Proizvodnja maline - Ishrana i berba

Ishrana

uzgoj-maline-08

Hranljivi elementi potrebni većini zasada se obezbeđuju upotrebom granuliranih đubriva. Zbog male količine zemljišta i čestog zalivanja, biljkama u saksijama je potreban drugačiji pristup. Najbolje je kombinovati sporo delujuća đubriva koja se dodaju zemljišnom supstratu i fertirigacu. Fertirigacija, odnosno dodavanje vodorastvorljivih đubriva kroz sistem za navodnjavanje je praktičan metod dodavanja azota i drugih makro i mikro elemanata biljkama maline koje se gaje u stakleniku. Rastvor đubriva treba da sadrži oko 100 ppm N i sve bitne mikro i makro elemente. Na tržištu su dostupna komercijalna vodorastvorljiva đubriva koja sadrže set svih neophodnih hranljivih elemenata.

Ove formulacije đubriva su većinom razvijene za cveće i povrće. Prema našem iskustvu, malini najbolje odgovaraju formulacije sa većom količinom N u odnosu na P i K. Zbog toga može biti potrebno korišćenje dve različita rastvora đubriva da bi se postigao pravi balans između N i drugih hranljivih elemenata. Najčešće korišćeno vodorastvorljivo đubrivo za proizvodnju maline u staklenicima je Peter’s Hysdrosol (NPK 5:11:26). Rastvor od 100 ppm N Hydrosol sadrži previše P i K za malinu, tako da je za bolji balans potrebno koristiti dva različitia rastvora. U nastavku je dat primer kako pomoću običnog razmernika pripremiti dva različita rastvora đubriva u količini od po 38 litara, kako bi se dobio rastvor od 100 ppm N sa manje P i K u odnosu na komercijalno pripremljenu gotovu formulaciju.

Rastvor #1 se priprema rastvaranjem 615g kalcijum-nitrata i 130g amonijum-nitrata u 38 litara vode. Rastvor #2 se priprema rastvaranjem 1230g vodorastvorljivog komerijalnog NPK đubriva odnosa 5:11:26 đubriva (Hydrosol) u 38 litara vode. Koristeći razmernik iz sistema za doziranje đubriva, razblažite vodom jednake količine svakog đubrivnog rastvora u razmeri 1:50, pre nego što ih dodate biljkama (1 mera đubrivnog rastora na 50 mera vode, za svaki đubrivni rastvor). Ovako će rastvor đubriva u vodi sadržati 100 ppm azota. Ako izmerite električnu provodljivost (EP) ovakvog rastvora koji sadrži 100 ppm azota, ovu vrednost može nadalje koristiti kao standard za održavanje koncentracije đubriva u vodi za navodnjavanje.

EP rastvora đubriva treba da bude najviše 1,5 mS/cm. Kada je rastvor đubriva pripremljen, dodajte fosfornu kiselinu (ako je rastvor isuviše alkalan) ili natrijum-hidroksid (ako je suviše kiseo) da bi ste pH vrednost doveli na 6,5. Sadržaj od 100 ppm N u đubrivu treba održavati dok izdanci rastu i listaju; kada počne cvetanje, smanjite sadržaj N na 50 ppm (promenite razmernik na 1:100) da bi se izbegla prevelika bujnost i meki plodovi.

Ukoliko se analizom lista utvrdi nedostatak gvožđa, to se može ublažiti upotrebom gvožđe-helat tečnog đubriva kroz sistem za navodnjavanje – nezavisno od standardnog rastvora, da bi se sprečilo propadanje. Da bi se obezbedilo adekvatno đubrenje, uzorke listova treba odneti na laboratorijsku analizu da bi se proverio nivo hranljivih elemenata. Na osnovu rezultata analize, podesite ishranu da biste postigli dobro zdravlje biljaka i dobre prinose. Analiza lista je koristan pokazatelj nutricionog statusa biljke, zato što analiza pokazuje stvaran nivo hranljivih elemenata u biljci.

Jedna od najvećih prednosti analize lista je što se nedostaci u ishrani mogu uočiti pre nego što počnu da imaju efekta na rast biljaka. Kontaktirajte najbližu poljoprivrednu savetodavnu službu da biste dobili informacije o lokaciji najbliže laboratorije za analizu.

Zaštita od bolesti i štetočina

Dok su biljke u stakleniku, potrebno je sprovoditi nedeljne kontrole na bolesti i štetočine i beležiti šta, gde i kada je uočeno i koje mere su preduzete. Ove beleške će biti veoma korisne u narednim godinama kao pokazatelji kada treba očekivati eventualne probleme i kako su problemi rešeni ili nisu adekvatno rešeni. Probleme sa sa najvećim brojem insekata štetočina je moguće rešavati merama biološke kontrole i kultivisane kontrole, kao i pažljivim nadzorom, tako da uz odgovarajuću negu neće biti neophodno koristiti pesticide. Uredbe Agencije Sjedinjenih Američkih Država za zaštitut životne sredine (USEPA) trenutno dozvljava upotrebu pesticida u staklenicima sve dok je vrsta na koju se vrši primena pesticida u spisku na etiketi pesticida.

Pesticidi se ne smeju koristiti u stakleniku ako postoji posebna zabrana korišćenja naznačena na etiketi pesticida. Biološka i kultivisana kontrola su često dovoljne za kontrolu bolesti i štetočina, ali je u slučaju iznenadnih i/ili ekstremnih najezdi štetočina ili infekcijabolesti potrebna upotreba pesticida, kada biloška kontrola nije dovoljno efi kasna i brza. Najveći problem pri stakleničkoj proizvodnji maline je eriofi dna grinja galica. Ova štetočina se može suzbiti korišćenjem grinja predatora koje se mogu nabaviti kod različitih preduzeća za bilošku kontrolu štetočina. Malinina eriofi tna grinja galica može veoma brzo izmaći kontroli, pa je pažljivo nedeljno nadgledanje zasada u stakleniku ključno pri biološkoj kontoli ove štetočine. Unošenje grinja predatora se sprovodi u stakleniku odmah nakon izbijanja listova iz pupoljaka što se dešava 3-4 nedelje nakon unošenja biljaka u staklenik.

Edukacija u identifi kovanju korisnih, insekata predatora, i šetenih insekata je neophodna da bi se razlikovale "korisne bube" od "štetnih buba". Dobra cirkulacija vazduha, uklanjanje nepotrebnih izdanaka, kontrola sadržaja hranljivih elemenata i održavanje adekvatnoh nivoa vlage i temperature može značajno smanjiti osetljivost na štetočine i stvoriti pogodne uslove za bilošku kontrolu (vidi odeljak o štetočinama i bolestima).

Berba, klasiranje, pakovanje i transport svežih plodova

Maline su veoma kvarljiva roba, ali je moguće preduzeti korake da bi im se produžila trajnost potrebna za prodaju i upotrebu. Korišćenjem odgovarajućih mera, moguće je izbeći mnoge probleme koji bi inače doveli do propasti plodova. Adekvatan naslon i vezivanje, kao i rezidba će omogućiti prolazak vazduha i svetlosti kroz lišće što će sprečiti truljenje plodova i razvoj bolesti. Korišćenjem sistema za navodnjavanje "kap po kap" plodovi ostaju suvi, pa se značajano umanjuje mogućnost razvoja gljivičnih bolesti.

Odgovarajućim đubrenjem biljke će biti otpornije, čime se postiže maksimalna trajnost plodova. Održavanjem insekata štetočina u malom broju se smanjuje pritisak na biljke i sprečava njihova ishrana plodovima, pa je kvalitet plodova maline veći. Podjednako je bitno pravilno postupanje sa biljkama prilikom unošenja i iznošenja iz staklenika. Treba se truditi da se biljke pomeraju u što manjoj meri da bi se smanjila eventualna oštećenja izdanaka. Čak i na mestima malih oštećenja mogu se razviti gljivične infekcije, ili može doći do oštećenja sprovodnih sudova izdanaka koja često ostaju neprimećena sve dok sa izdanaka ne opadne lišće.

Tokom perioda berbe, plodovi sazrevaju u nekoliko faza. Na početku ove faze plodovi lagano zru, dostižući maksimum oko sredine faze zrenja, a onda intezitet zrenja lagano opada. Plodove treba brati u punoj zrelosti i pakovati ih direktno u posude od 175 grama.
Zreo plod je veoma osetljiv i lako se oštećuje ako se previše pomera ili ako se njim nepažljivo manipuliše. Generalno, plod je zreo kada se može laganim pokretom odvojiti od cvetne lože. Plod ne treba brati ako ga je teško odvojiti od lože. Ako plodove treba transportovati na veliku daljinu ili ako će se čuvati duže vreme, onda ih treba ubrati nešto ranije pre pune zrelosti da bi se izbegla mekoća i osipanje plodova, ali se na ovaj način svesno gubi na kvalitetnom ukusu pošto plodovi neće nastaviti sa zrenjem posle branja.

Plodovi maline gajene na otvorenom i transportovani na veliku daljinu imaju veoma kratku trajnost i veoma su podložni truljenju, dok plodovi staklenički gajene maline čuvani u hladnjačama čak do tri nedelje neće pokazivati znake truljenja (mada će se smežurati).
Intenzitet ukusa plodova opada za manje od nedelju dana ali pošto plodovi maline gajene u stakleniku nikada nisu bile vlažni, truljenje je značajno ređe u odnosu na plodove maline gajene na otvorenom.

Pošto su plodovi toliko osetljivi, a ukus se brzo gubi, najbolje je plodove ubrati i prodati u što kraćem periodu. Ukoliko imate pristup hladnjači, skladištenjem ubranih plodova u hladnjaču ćete održati visok kvalitet voća do trenutka isporuke prodavcu ili iznošenja na tržište. Da se obezbedio kvalitet plodova, berbu treba sprovoditi svakodnevno. Tokom prve godine plodonošenja, svaka biljka može dati oko 350 grama plodova. U narednim godinama, moguće je očekivati 3,5 kg po biljci tokom dva meseca berbe.

Nega biljaka nakon berbe

uzgoj-maline-10

Nakon završetka perioda berbe, izdanci koji su donosili rod se mogu u potpunosti odseći do nivoa zemlje ili u slučaju dvorodnih sorti, iseći ispod zone plodonošenja kako bi se podstaklo dodatno izbijanje pupoljaka. Kada prođe opasnost od mrazeva, saksije sa novim izdancima se mogu izneti na otvoreno da rastu tokom leta, čime ciklus ponovo započinje. Ovi novi jednogodišnji izdanci će možda morati ponovo da se iseku na visini od oko 1,8 metara da bi se njima moglo lako manipulisati. Sorta Tulameen je jako bujna , i njeni izdanci mogu narasti i do 4,5 metra godišnje, tako da će možda biti neophodno prekraćivanje izdanaka. Time će vam plodovi za branje ostati na na dohvat ruke i naredne godine.

Produženje sezone berbe

Korišćenjem dole navedenih predloga, moguće je proizvesti visoko kvalitetne plodove maline tokom različitih godišnjih doba, kao alternativu kratkom periodu berbe plodova pri gajenju maline na otvorenom.

Produžena proizvodnja

Ako je dvomesečni period proizvodnje tokom ranog proleća prekratak, moguće je produžiti proizvodnju korišćenjem različitih tehnika. Za jednorodne sorte (sa dvogodišnjim izdancima), postoji nekoliko opcija. 1) Držanje biljaka u hladnjači na temperaturi od 5°C i njihovo unošenje u staklenik 10 – 12 nedelja pre željenog zrenja. Tempiranjem vremena kada se sadnice unose u staklenik može se željeno tempirati i vreme zrenja. Biljke je moguće držati u hladnjači od zime do leta, unoseći ih u topao staklenik krajem avgusta i početkom septembra. Ove biljke će procvetati veoma brzo i donositi zrele plodove do kraja novembra. Prinos je najčešće manji, pošto se biljke duže vreme drže na niskim temperaturama. 2) Biljke je moguće veštačkim rashladiti ako ih prebacite u hladnjače na temperaturu od 7°C još tokom početka avgusta zajedno sa neopalim lišćem. Nakon 10 nedelja u hladnjači i 8 nedelja u stakleniku, izdanci će cvetati do decembra i plodonositi do kraja januara.

Tokom eksperimenata na Cornell-u, defolijacija biljaka pre rashlađivanja nije imala nikakvog efekta. 3) Sa hladnjačom, biljke se mogu unositi i iznositi u hladnjaču u željenom periodu (u zavisnosti od dužine dana) da bi se jednogodišnjim izdancima obezbedilo mirovanje na niskoj temperaturi ,čime se zapravo oponašaju zima i leto. Kombinacijom hladnjače i staklenika se može izbeći gajenje maline na otvorenom prostoru i omogućiti proizvodnja maline tokom cele godine.

Neaktivni jednogodišnji izdanci se mogu nekoliko meseci uskladištiti u vlažnim rashladnim komorama (u hladnjači) u kojima se temperatura održava na 1°C. U komori se biljke zalivaju po potrebi da bi se održao nivo vlage supstrata. Što se biljke duže drže u hladnoj komori, imaće kraći period od izbijanja pupoljaka do zrenja, zato što biljke brže reaguju na više temperature sa više akumulirane hladnoće. Ove tehnike otvaraju mogućnost značajnog produžavanja sezone zrenja jednorodnih sorti maline pri gajenju u stakleniku. Otpočinjanje proizvodnje pre februara omogućuje niz prednosti proizvođačima koji koriste staklenike za prolećne useve kao što je povrće.

Dvorodne (remontantne) sorte

Dvorodne sorte maline (sorte koje donose plodove na vrhovima jednogodišnjih izdanaka pri kraju proizvodne sezone) su najkorisnije za prozvodnju plodova u kasnu jesen i ranu zimu. Ako biljke preselite u staklenik do početka septembra, dvorodne sorte će nastaviti da rađaju tokom jeseni u stakleniku ili visokim tunelima, još dugo posle vremena kada bi prestale da rađaju zbog niskih temperatura da su ostale na otvorenom. Prekraćivanje izdanaka će odložiti cvetanje i zrenje plodova, čime se berba odlaže za kasnu jesen. Potrebno je eksperimentisati da bi se odredila najefi kasnija visina prekraćivanja za određenu lokaciju. Ova praksa se pokazala uspešnom u visokim tunelima, kao i u staklenicima.

Proizvođači koji koriste staklenike takođe mogu da biljke drže u hladnjačama do kasnog proleća, kako bi odložili jesenju berbu. I ovde se koriste bumbari za oprašivanje, a i program đubrenja je sličan onom od 100 – 150 ppm N do zrenja, a zatim 50 ppm N nakon cvetanja prema potpunoj formuli za đubrenje. Uz kratko rashlađivanje, većina dvorodnih sorti će proizvesti niz novih izdanaka koji će plodonositi oko 3 meseca nakon izbijanja. Kada počnu da rađaju, jednogodišnje izdanke treba prekratiti u visini nekoliko nodusa ispod dela koji donosi plodove da bi se podstakla porizvodnja novih bočnih grančica. Ovo će omogućiti biljci da plodonosi tokom dužeg perioda na jednom izdanku. Međutim, rashlađivanje biljke će takođe podstaći izbijanje pupoljaka.

Kod dvorodnih sorti, nedeljni prinos može biti manji nego kod jednorodnih sorti ali produženi period zrenja kod dvorodnih sorti može na kraju doneti isti prinos po biljci tokom jedne sezone. Produžena sezona zrenja takođe znači veće troškove radne snage i održavanja, ali prodaja svežih malina tokom jeseni kada ih najčešće nema na tržištu omogućava postizanje viših cena.

Visoki tuneli

Visoki tunel je jednostavna, jeftina konstrukcija slična stakleniku, koja pruža razne opcije za produženje sezone berbe. Visoki tuneli proizvođačima pružaju mogućnost da započnu sa gajenjem različitih kultura u rano proleće, da produže proizvodnju do kasne jeseni, i da eventualno proizvode zeleniš tokom zime. Visoki tuneli takođe pružaju zaštitu od kiše i grada i mogu da smanje rizik od bolesti i štetočina. Dobrim planiranjem, odabirom sorti i stalnim nadzorom ovaj jeftini sistem može dodati još jednu dimenziju proizvodnji malina.

U visokim tunelima, neke jednorodne sorte počinju da daju zrele plodove još krajem maja, dok dvorodne sorte počinju početkom jula. U zavisnosti od vremenskih uslova tokom jeseni, moguće je produžiti zrenje i berbu plodova kasnih sorti maline do novembra ili čak do decembra. U zavisnosti od ciljnog perioda berbe, temperatura u visokim tunelima se reguliše na različite načine. Na primer, ako se želi postići zrenje plodova dvogodišnjih izdanaka u maju ili junu, onda je zasena potrebna početkom maja, kako bi se smanjila oštećenja plodova usled visoke temperature i jake sunčeve svetlosti.

Ako se želi postići zrenje plodova maline na jednogodišnjim izdancima u novembru, onda se plastični pokrivač može tokom leta u potpunosti ukloniti da bi se smanjio stres biljaka usled toplote, i ponovo postaviti sa početkom cvetanja. U sistemu visokih tunela, moguće je saditi biljke maline direktno u zemlju. Tunel je dovoljno velik da omogućava proizvođaču da obavi sadnju, nadzor i berbu plodova unutar tunela. Standardni tunel je širok 4,25 metara, dugačak 29,25 metara i visok u centru 2,3 metra.

Međutim, ovi tuneli su suviše niski za maline pošto će taj prostor postati pretopao. Postavljanjem 1,2-1,5 m visokih produžetaka na stubovima će značajano poboljšati cirkulaciju vazduha i smanjiti pregrevanje. Tuneli širi od 2,3 metra su takođe efikasniji za održavanje biljaka. Tuneli ne treba da budu širi od 9 metara, da bi se postigla dobra poprečna ventilacija i sprečilo preterano nakupljanje snega na krovu tokom zime. Tuneli duži od 29,25 metara mogu predstavljati psihološku barijeru beračima.

uzgoj-maline-09

Quonset okvir se sastoji od metalnih lukova napravljenih od savitljivih čeličnih cevi. Pri konstruisanju okvira se moraju uzeti u obzir moguća opterećenja od težine snega ili jakihvetrova. Metalne cevi se ukopavaju u zemlju na dubini od približno 0,6 metara i postavljaju na rastojanju od 1,2 metara po dužini visokih tunela i tako čine konstrukciju Quonset okvira. Lukovi se ubacuju u metalne cevi ukopane u zemlju i pričvršćuju zavrtnjima. Krajevi konstrukcije mogu biti od plastike ili drveta na drvenom okviru i treba budu pomični da bi se omogućio pristup mašinama za obrađivanje zemlje i poboljšavala ventilacija tokom leta.

Struktura je najčešće pokrivena jednoslojnom folijom od šestomilimetarskog polietilena sa šipkama za namotavanje stranica (neki proizvođači su postigli bolje prinose koristeći specijalne plastične folijea koje prelamaju svetlost u difuznu i tako poboljšavaju osvetljenost na nižim bočnim rodnim grančicama). Plastična folija se pričvršćuje na letve sa obe strane tunela na oko 1,5 metar iznad zemlje. Vertikalni bočni zidovi štite biljke od kiše, a kada se namotaju omogućavaju ventilaciju. Cev se pričvršćuje na slobodan kraj plastike po dužini konstrukcije.

Ručka u obliku slova "T" na kraju cevi se koristi za namotavanje plastične folije na cev da bi se otvorile stranice. Poprečna ventilacija potpomognuta vetrom se pokazala kao veoma efi kasna. Da bi ste došli do više informacija, pogledajte preporučenu literaturu koja je navedena na kraju priručnika. Ključ uspešnog korišćenja visokih tunela je da se posveti dovoljno vremena planiranju i pripremi mesta za izgradnju tunela. Što je tunel bolje napravljen, lakše je namotati stranice i lakše se obavlja ventilacija. Tokom hladnih perioda, stranice se spuštaju u popodnevnim časovima da bi se održala temperatura, a ponovo se podižu ujutru da bi se izvršila ventilacija i onemogućilo podizanje visoke temperature.

Pod konstrukcije se pokriva crnom prekrivkom koja sprečava razvoj korova. Ona pomaže podizanje unutrašnje temperature, kontroliše korov, sprečava isparavanje vlage iz tla i omogućava dreniranje prekomerne vode. Prekomerna voda će povećati nivo vlažnosti u tunelu i može dovesti do problema sa bolestima. Vlažnost vazduha će se povećavati noću kako se vazduh bude hladio. Provetravanje ujutru će omogućiti sušenje kondenzovane vode. Ako se biljke maline sade direktno u zemlju, otvori u podnoj prekrivci protiv korova se mogu napraviti propan gorionikom da se ivice ne bi iskrzale.

Visoki tuneli mogu smanjiti rizik od napada nekih bolesti, naročito ako se koristi navodnjavanje putem sistema "kap po kap". Ovde nema zadržavanja vode (kišnice ili od
zalivanja) na lišću, pa se ne prenose spore, odnosno ne podstiče se razvoj bolesti. Korišćenje visokih tunela zahteva više planiranja i rada u proizvodnji maline. Stranice se moraju podizati i spuštati da bi se regulisala temperatura i vlažnost. Biljke se moraju navodnjavati redovno i đubriti po potrebi.

Ako ne postoji dodatni izvor grejanja, tunel možda neće biti dovoljna zaštita biljkama tokom novembra/decembra u zavsinosti od toga kakva je godina. U zaštićenim prostorima uvek se mogu javiti problemi sa bolestima, pa je permanentno održavanje povoljnih uslova za proizvodnju maline je od ključnog značaja. Ventilacija u cilju kontrolisanja temperatura i vlažnosti vazduha je veoma važna, a nepredvidljivo prolećno i jesenje vreme mogu učiniti proizvodnju još mukotrpnijom. Pepelnica i siva plesan su bolesti koje se mogu pojaviti kod nekih sorti u uslovima proizvodnje u visokim tunelima i u ovom smislu treba sprovoditi detaljnu i redovnu kontrolu.

Mikroklima koja se stvara za vansezonsku proizvodnju maline je takođe pogodna za razvoj insekata, pa zato njihova kontrola mora da počne odmah po sađenju ili unošenju biljaka. Korisnih insekti će biti najpraktičniji način rešavanja problema sa insektima i grinjama. Međutim, tehnika koja se koristi za produženje sezone se takođe može koristiti kao fi zička barijera insektima. Na primer zatvaranje stranica tunela i korišćenje pokretnih pokrivača za redove čiji su krajevi pričvršćeni onemogućavaju insektima pristup biljkama.
Tokom početka i kraja sezone kada se stranice ne podižu redovno, potrebno je unošenje bumbara, kako bi se pospešilo oprašivanje i proizvodnja .Pčele koje ulaze i izlaze iz tunela ,sleću na različite cvetove svakog dana što bi trebalo da bude dovoljno za adekvatno oprašivanje.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju maline u staklenicima", čiji su autori Kurt Koester i Marvin Prits.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Podeli
Creampie
Creampie
Anal
Threesome
Orgy
Orgy
Threesome
Threesome