Proizvodnja maline - Štetočine i uzročnici bolesti

Štetočine maline

uzgoj-maline-12

Običan paučinar (grinja): Tetranycus urticae Biologija štetočine Paučinar je najčešća vrsta grinje koja nanosi štetu biljkama maline i verovatno je najveća štetočina koja napada malina u staklenicima. Ova grinja nanosi štetu biljkama malina tako što ih oslabljuje hraneći se na naličju lista. Grinja koristi usne organe da probije i usisa sokove iz lišća. Ovo dovodi do žutih šara na gornjoj strani listova, što je jedan od pouzdanih simptoma napada grinja.

Drugi simptom pojave grinja je vrlo fina paučina na naličju listova. Na delovima biljaka sa velikom najezdom grinja, može se uočiti paučina koja povezuje susedne listove. Ova aučina na listovima štiti grinje od neprijatelja kao i od hemijskih sredstava za zaštitu. Okrugla jaja grinje, larve i imaga, kao i ljuska jajeta se mogu uočiti pod lupom. Ukoliko se ne suzbiju, grinje mogu prouzrokovati jaku hlorotičnost listova koji onda više ne vrše svoju funkciju i mogu da otpadne pre vremena. Napad najčešće počinje na donjim delovima biljke i pomera se na gore. U ekstremnim slučajevima ovo može prouzrokovati defolijaciju (potpuno opadanje lišća), slab rast biljaka i veliko smanjenje prinosa.

Odrasle ženke grinje imaju osam nogu, dugačke su oko 0,5 mm, a boja se kreće od žute/zelene do braon ili postaje narandžasto/ crvena sa približavanjem jeseni pre početka zime. Tela mužijaka su su mnogo manja, oko 0,3 mm, uske građe sa kupastim abdomenom. Karakteristične dve tamne tačke sa obe strane tela su u stvari hrana koja se vidi kroz poluprovidno telo ove štetočine. Telo je ovalno sa retkim dlačicama na gornjem delu. Mlade grinje mogu imati samo šest nogu, a po ostalim karakteristikama liče na odrasle grinje samo što su manje. Odrasla ženka dnevno polaže od 2 do 12 jaja što znači da za manje od mesec dana može da proizvede preko 100 jaja.

Paučinar prezimljava kao odrasla jedinka u zemlji ispod opalog lišća, na izdancima maline ili na okolnom korovu. Ove grinje mogu da proizvedu puno (+10) generacija tokom jedne proizvodne sezone. Na otvorenom prostoru, ženke grinje se pojavljuju u kasno proleće i počinju da polažu jaja najčešće duž središnjeg dela liske mladih listova. Ako je muška populacija malobrojna i ne dođe do parenja, ženke polažu jaja koja daju samo muško potomstvo. Pod povoljnim uslovima, grinje najčešće žive oko 30 dana.

Optimalan razvoj grinje se odigrava na 30°C i nova generacija nastaje svakih 8 dana. Nove generacije nastaju svakih 6 nedelja na minimalnoj pogodnoj temperaturi od 12°C. Razvoj od jajeta do odrasle grinje može potrajati od 5 do 19 dana u zavisnosti od temperature – duži period je potreban na nižim temperaturama od oko 12°C a kraći period na temepraturi od 24°C i višim temperaturama. U uslovima staklenika, ukoliko se ne sprovode mere kontrole, grinje ne prolaze kroz period hibernacije prouzrokovane hladnoćom pa nove generacije nastaju bez prekida.

Kada se saksije sa biljkama maline postave u blizini stabala jabuke tokom letnjih meseci, u sledećoj sezoni proizvodnje se može očekivati napad Evropske crvene pauk grinje Panonychus ulmi. Evropska crvena pauk grinja izgleda drugačije u odnosu na paučinara i ne bi trebalo da predstavlja problem za stakleničku proizvodnju maline, osim ako saksije nisu tokom leta bile postavljene u blizini stabala jabuke. Postoje sredstva biološke kontrole za Evropsku crvenu grinju u slučaju da dođe do najezde.

Kontrola kultivacijom

U malinjacima na otvorenom, paučinar je najaktivniji tokom proleća i ranog leta. U stakleniku ova grinja je uvek problem i mora se permanentno kontrolisati. U malinjacima na otvorenom, grinje je moguće kontrolisati jačim navodnjavanjem ili prskanjem lišća vodom sa prskalicama pod većim pritiskom, čime se grinje zapravo spiraju sa lišća. Paučinar se razvija u toplim i suvim uslovima, upravo onakvim kakvi su u stakleniku tokom zime. Snižavanje temperature tokom noći na 12°C i održavanjem visoke vlažnosti smanjuje verovatnoću napada grinje. Niska vlažnost vazduha podstiče hranjenje grinja, pa takođe predstavlja dodatno opterećenje za napadnute biljke.

Održavanjem vlažnosti iznad 70%, ali ispod 90% će onemogućiti ishranu grinja, dok sa druge strane pomoći da se jaja predatora izlegu. Uklanjanje lišća sa tačkama koje su simptom napada grinja će takođe smanjiti njihovu populaciju. U svakom slučaju, treba koristiti ručnu lupu za nadzor grinja i upotrebiti predatore čim se primeti čak i jedan list koji su oštetile grinje.

Hemijska kontrola

Zimsko prskanje finim hortikulturnim uljima može biti efikasno u suzbijanju prezimljujućih populacija grinja, zato što nanos ulja uguši grinje. Primena ovih ulja tokom toplih unčanih perioda gajenja se ne preporučuje pošto je lišće biljaka osetljivo na ulje i može se ošteti toksičnim materijama. Kod maline gajene na otvorenom, paučinar najčešće ne predstavlja ozbiljnu pretnju. Za rešavanje problema sa grinjama, ustvari veoma malo hemijskih opcija postoji. Organofosfati na primer mogu privremeno zaustaviti napad grinja, ali će i njihovi prirodni predatori takođe biti uništeni, što će kasnije dovesti do eksplozije populacije grinja koje će se razvijajati bez prisustva prirodnih predatora.

Miticidi se mogu koristiti za suzbijanje grinja, ali oni su delotvorni za njihovo suzbijanje samo tokom određenih faza u životu grinja. Zbog toga će biti potrebno ponavaljanje prskanja, da bi se suzbile generacije koje se izlegu iz ranije položenih jaja. Treba menjati primenu miticida sa drugim merama, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja rezistentnih populacija prema tom sredstvu. Veliki napad grinja sa paučinom će zahtevati prskanje pod većim pritiskom da bi hemijsko sredstvo prošlo kroz paučinu i došlo do grinja. U svim slučajevima, potrebno je adekvatno tretiranje naličja i gornje površine lista.

Jedan od dostupnih registrovanih ovicida/miticida koji se korisiti na malini je Savey ® 50 DF (Hexythiazox). (Razlozi pominjanja bilo koje proizvodne marke u ovom priručniku je čisto informativno i ne predstavlja preporuku proizvoda i/ili preduzeća. Kontaktirajte vašu najbližu poljoprivrednu savetodavnu službu za dobijanje preporuka i saveta.)

Biološka kontrola

uzgoj-maline-13

Prirodni predatori uključujući pregljeve, predatorske larve, larve Stethorus punctilluma, tzv. bube pirati iz roda Orius spp., tzv. krupnooke bube (Geocoris spp) i predatorski tripsi (Scolothrips sexmaculatus) napadaju grinje. Brojni predatorski pregljevi iz porodice Ženka i mužjak evropske grinje Phytoseiidae su dostupni na tržištu uključujući Galendromus occidentalis, Phytoseiulus persimilis (odličan za brzo suzbijanje manjih napada), Phytoseiulus longipes, Neoseiulus fallacis (može se koristiti kao preventiva) i Neoseiulus californicus (takođe se mođe koristiti kao preventiva).

Vrsta otporna na organske fosfate P. persimilis je takođe dostupna na tržištu. Neki od ovih komercijalno dostupnih predatorskih pregljeva ne mogu preživeti zimske mesece u hladnijim područjima, tako da je potrebno njihovo ponovno uvođenje u staklenike svake proizvodne sezone. Uspešno korišćenje predatorskih pregljeva u stakleniku zahteva poznavanje samih predatora. Predatorska grinja Phytoseiulus persimilis se razvija na temperaturama između 20-30°C, vlažnosti (60-90% RH) u poluzatamnjenom okruženju.

Odrasli predatori imaju oblik kruške,narandžaste su boje (ponekad tamni ili braon) i imaju duge prednje noge. Ova veoma pokretna predatorska grinja će se tokom svih faza hraniti štetnom dvotačkastom grinjom, a može se kretati i napred i nazad dok se dvotačkasta grinja može kreatati samo napred. Ženke P. Persimilis u proseku polažu 50 jaja koja su ovalnog oblika, narandžaste boje, a jaja su duplo veća od jaja dvotačkaste grinje. Larve se pile iz jaja nakon tri dana, imaju šest nogu i ne hrane se. Kroz nekoliko dana larve odbacuju košuljice i prelaze u osmonoge odrasle jedinke koje se hrane.

P. Persimilis se može razmnožavati duplo brže od njihovog plena, veoma je proždrljiva pa može da pojede 30 jaja, 24 mlada ili 7 odraslih grinja u jednom danu. Kada P. Persimilis pojede sav plen u stakleniku, umire od gladi, pa je potrebna reinokulacija ukoliko ponovo dođe do razvoja populacija grinje. Najbolji rezultati se postižu ako se predatorske grinje unesu u staklenik čim se neki od znakova napada štetnih grinja pojave, a pre nego što dođe do pune najezde. U pojedim slučajevima, može proći i tri nedelje dok ne uspostaviti potpuno suzbijanje šetetnih grinja. Razlog gubitka kontrole nad najezdom štetnih grinja i pored korišćenja predatora je suviše kasno unošenje nedovoljnog broja predatora.

Zato je potrebno je unošenje predatorskih grinja svake sedmice u periodu od tri nedelje. Neoseiulus fallacis je još jedna predatorska grinja koja je veoma uspešna za smanjenje populacije dvotačkaste grinje. Neoseiulus fallacis se može koristiti kao inokulant protiv najezde štetnih grinja, a može podneti niže temperature, uništava manje plena, ali uz korišćenje manje količine pesticida može vrlo brzo zaustaviti laganu najezdu grinja. Njegov bliski rođak, Neoseiulus californicus, je još jedan predator koji je sporiji u uspostavljanju kontrole nad najezdom ali može duže opstati u odsustvu plena. Neoseiulus californicus se takođe adaptira na mnogo širi dijapazon uslova pod kojim se razvija i može da preživi i bude veoma uspešan u različitim uslovima staklenika.

Mešavina Neoseiulus californicus i P. Persimilis se može koristiti za kontrolu grinja pošto će P. Persimilis brzo smanjiti populaciju grinja dok će Neoseiulus californicus na duži period održavati nizak nivo populacije grinja. Predatori se najčešće transportuju u strugotini ili vermikulitu i posipaju se po vlažnim listovima maline. Kako bi se izbegao razvoj prouzrokovača pepelnice najbolje je da se pronađu ugrožene tačke i da se na tim mestima pospu predatori, nego da kvase cele biljke.

Nanesite predatore direktno na ugrožena mesta kako bi brzo pronašli svoj plen. Crna lozova pipa: Otiorhynchus sulcatus Lozova pipa je tamna buba izduženog tela u obliku njuške na vrhu, dužine 8 do 11 mm koji se se može pojaviti najverovatnije tokom druge godine proizvodnje nakon unošenja biljaka u staklenik. Odrasla pipa je noćna štetočina, kada se jedino može videti. Simptomi napada biljaka od strane prstenara su zarezi na ivicama listova koji su najbliže zemlji. Odrasla pipa se hrani listovima mladih rodnih bočnih grančica, pa može čak da potpuno iseče bočnu grančicu, a tokom zrenja se hraniti plodovima i na taj način ih čini nekvalitetnim za tržište. Odrasla pipa se hrani biljnim materijalom 21 do 45 dana pre početka polaganja jaja.

Nakon ovog perioda, ženke svakog dana polažu nekoliko jaja u zemlju ili ispod opalog lišća. Odrasla pipa može živeti od 90 – 100 dana, i najčešće polaže oko 200 jaja tokom tog perioda. Larve obliku latiničnog slova C i bez nogu se legu iz jaja nakon 2-3 nedelje,hrane se žilicama korena biljaka. Oštećenje korena od ishrane larvi neće potpuno uništiti biljku, ali će uticati na smanjeno unošenje vode i rastvorenih hranljivih materije što generalno ima loš uticaj na zdravlje i produktivnost biljke. Larve rastu lagano i presvlače se 5 – 6 puta. Kada se proizvodnja vrši na otvorenom, do kasne jeseni larve porastu do 1,6 cm. Odrasle larve ulazi u fazu mirovanja pred učaurenje u zemlji i učaure se do sledećeg proleća.

Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje. U toplom stakleniku, larve se mogu učauriti u januaru ili februaru, a odrasli insekti se pojavljuju u martu ili aprilu. Kontrolu lozove pipe je moguće vršiti korišćenjem razlilčitih mera uključujući posipanje tla entomopatogenim valjakstim crvima Steinernema i Heterorhabditis spp, koji će ubiti larve, ali se trenutak njihovog nanošenja mora poklopiti sa prisustvom larvi prstenara u zemlji. U toploti staklenika larve se izležu u Januaru ili Februaru a odrasle jedinke se pojavljuju u Martu ili Aprilu. Valjkasti crvi nisu efi kasni protiv odraslih pipa. Ručni metod uklanjanja odraslih pipa podrazumeva postavljanje papira sa katranom na tle i lagano trešenje izdanaka tokom večeri kako bi ovi insekti popadali sa biljaka na papir koji se onda uklanja.

Treba izbagavati proizvodnju maline u saksijama u blizini biljaka kojima se hrani pipa, kao što su divlja jabuka, tisa i druge ukrasne biljke. Mineri i malinin prstenar: Oberea bimaculata, Agrilus rufi collis i Pennisetia marginata Problemi sa malininim prstenarom su povremeni, a najverovatnije će se pojaviti tokom druge godine proizvodnje pošto su biljke bile tokom leta na otvorenom prostoru i onda unešene u staklenik preko zime.

Prstenar se takođe može pojaviti na korenu biljaka. U slučaju da su izdanci napadnuti ovim štetočinama, izdanci počinju da venu od vrha ka korenu. Napad je najčešće tokom leta, kada su biljke na otvorenom prostoru. Odrasle jedinke buše rupe u izdancima ka vrhu i zatim polažu jaja u tim bušotinama. Prstenar proizvodi dvostruke prstenove koji celi obavijaju izdanke na međusobno rastojanju od 2 cm. Stvaranje ovih zadebljanih prstenova izaziva uvenuće i sušenje napadnutih vrhova izdanaka, a često se i polome u kasnijem periodu.

Iz jaja se legu larve koje se hrane unitrašnjim tkivima izdanaka bušeći hodnike čime se nanose velike štete u smislu slabljenja i venjanja izdanaka, kao i njihovo sušenje. Jedini efikasan način suzbijanja ovih upornih štetočina koje buše izdanke je da se odmah ispod prstenastog zadebljanja odeseče napadnuti deo izdanka pre nero što se larva ubuši do donjih delova izdanaka. Pojava ovih štetočine je često ciklična, tako da tokom jedne godine one mogu predstavljati ozbiljan problem , dok se druge godine može desiti da ih uopšte nema.

Najbolja mera kontrole je stalan nadzor eventualnog sušenja izdanaka i pojave prstenastih zadebljanja, a zatim uklanjanje svih napadnutih delova izdanaka. Lisne vaši: Amphorophora agathonica i Aphis rubicola Lisne vaši najčešće ne prave ozbiljne probleme u proizvodnji crvene maline u stakleniku, ali ako ne postoji permanentna kontrola, može doći do prerazmnožavanja naročito kod crne maline. Lisne vaši se javljaju na novim, mladim delovima izdanaka. Lisne vaši se hrane sisajući sokove na nervima naličja listova, što izaziva uvijanje listova. Lisne vaši su glavni vektori većine virusa koji napadaju jagodasto voće.

Moguće ih je efikasno kontrolisati merama biološke kontrole kao što su upotreba bubamara, predatorskih larvi i larvi nekih parazitskih osa. Upotrebom ulja pri zimskoj zaštiti, značajno smanjuje se broj lisnih vaši. Smotavci (narandžasta gusenica: Argyrotaenia citrana; lučnog oblika: Choristoneura rosaceana) i malinina mušica Monophadnoides geniculatus Smotavci, kao i mušice mogu doći u staklenik preko biljaka koje su bile na otvorenom prostoru. Smotavci nisu predstavljali toliki problem u proizvodnji maline u stakleniku, kao što je to slučaj sa mušicama. Larve mušica se hrane tkivom listova ostavljajući samo skelet nerava, dok smotavci uvijaju listove i tu smeštaju larve u razvoju.

U toku nekoiko godina mušica može predstavljati veliki problem i veoma brzo mogu da uništi lišće ostavljajući samo skelet usled čega se smanjuje mogućnost fotosinteze i prinos. Ako su napad i oštećenja velika, kvalitet plodova i proizvodnja maline će biti značajno redukovani, pa čak i zaustavljeni, gde postoji opasnost od prevremenog sušenja izdanaka. Oblici kontrole malinine mušice su uklanjanje napadnutog lišća, čime se uklanjaju larve mušice ili uklanjanje pojedinačno uočenih larvi na lišću.

Neke druge manje znanje značajne štetočine koje se pojavljuju u manjoj meri ali mogu naneti štete su: malinin korebus, tripsi, japanska buba, orijentalna buba i tamna biljna buba (Lygus lineolaris). Ove štetočine se javljaju samo na određenim lokacijama, ali pri pojavi i napadu izazivaju veliku štetu. Dodatne informacije o štetočinama možete pronaći priručniku Bramble Production Guide (Pritts & Handley, 1989. vidi stranu 34). Bolesti maline Bolesti Prvi uslov za smanjenje problema sa bolestima je započeti proizvodnju sa sertifikovanim sadnim materijalom oslobođenim svih bolesti. Biljke iz kulture tkiva su jedna od opcija, pošto se one proizvode u sterilnim uslovima.

uzgoj-maline-11

Kod sadnica proizvedenih u spoljnim uslovima koje se koriste za bržu proizvodnju voća, eći je rizik od unošenja štetočina pošto štetočine i bolesti mogu biti na sadnicama i/ili komadima zemlje koji se nalaze na korenu. Siva plesan plodova i botritis na stablu maline (siva plesan) Botrytis cinerea Botrytis je plesni patogen koji može napasti ne samo plodove već i druge delove biljaka uključujući i cvetove i same izdanke. Botrytis se može identifi kovati pojavom paperjaste sive plesni na plodu ili drugim zahvaćenim delovima biljke. Plesan se poajavljuje u uslovima velike vlažnosti i nedovoljne svetlosti, a svako fi zičko oštećenje ploda i/ili izdanka povećava rizik od pojave infekcije. Zato je potrebno biti pažljiv prilikom berbe i selidbe biljaka u i izvan staklenika da bi se oštećenja biljaka redukovala na najmanju meru. Botrytis nanosi velike štete ubranim plodovima koje se pripremaju za transport i čuvanje.

Posle berbe, pre nego što plodovi maline prezre, treba uskladištiti plodove u što kraćem roku u hladnjače na temperaturi od 2°C i organizovati prodaju u što kraćem roku. Na svu sreću, plodovi biljaka koje se gaje u zatvorenom prostoru ne bivaju napadnuti plesni, a se tada može povećati Botrytis na izdancima maline. Botrytis je moguće kontrolisati primenom razlilčitih praktičnih postupaka kao što su širi razmak između biljaka, razređivanje izdanaka, čišćenje biljnog otpada unutar staklenika i proređivanje bočnig grančica kako bi lakše prodrla svetlosti i omogućila se bilja provetrenost. Korišćenjem sistema za navodnjavanje "kap po kap", smanjuje se kvašenje ploda i drugih delova biljaka. Ukoliko se primenjuje ručno zalivanje, treba zalivati saksije rano ujutru, kako bi biljke imale vremena da se osuše tokom dana.

Pepelnica maline: Sphaeerotheca macularis Pepelnica maline je plesni patogen koji može napasti lišće izdanaka maline, plodove i izdanke. Infi cirani listovi imaju svetlo zelenu šaru ili tačkice na gornjoj površini i belu plesan na naličju. Kontrola ovog patogena je najefi kasnija korišćenjem delimično otpornih sorti, kao što je Tulameen. Inficirane izdanke pokriva plesan i izdanci postaju duži, odnosno dugi i tanki i imaju manje listove nego u normalnim okolnostima. Zaražene plodove takođe pokriva bela plesan. Infekcija se pojavljuje u toplim i suvim uslovima. Temperaturu treba održavati ispod 24°C i vlagu na nivou iznad 60%. Treba redovno čistiti biljne otpatke i održavajte dobru provetrenost izdanaka.

Korišćenjem jefitnih ventilatora koji se postavljaju na pod staklenika, može se pomoći bolja cirkulacija vazduha. Sode bikarbone se pokazala kao delimično efi kasna mera u kontroli malih izolovanih problema sa pepelnicom. Efi kasan komercijalno dostupan roizvod na bazi sode bikarbone je Amicarb. Neki proizvođači maline u staklenicima za kontrolu pepelnice koriste sumpornu paru. Sumpor se stavlja u mali tiganj napravljen od folije i postavljen na grejno telo da tokom noći ispušta sumpornu paru. Kada pepelnica postane problem u stakleniku, primena sumporne pare jednom nedeljno održava problem na prihvatljivom nivou.

Phytophthora - trulež korena maline: Phytophthora fragariea var. Rubi Phytophthora je bolest koja je češća ukoliko se koristite poljski proizvedene sadnice umesto iz kulture tkiva, jer patogen može da se prenese sa polja u staklenik na infi ciranom korenovom sistemu ili u zemlji. Ukoliko se kupuju poljski proizvedene sadnice, treba voditi računa da su one sertifi kovane. Takođe, treba proveriti da li postoji karakteristična cigla boja lišća. Simptomi truljenja korena su iznenadno uvenuće zdravih biljaka, a zatim potpuno sušenje izdanaka. Ako se uočiti prisustvo bolesti, treba ukloniti sve infi cirane biljke i sterilisati infi cirane saksije pre ponovne upotrebe. Bakterijski rak korena: Agrobacterium tumefaciens i A. rubi Rak prouzrokuje bakterija koja stvara zadebljanja (tumore) u zoni korenovog vrata i na korenu.

Ova bolest se pojavljuje samo kod poljski proizvedenih sadnica, odnosno u zemljištu gde je parazitska bakterija bila prisutna a gde se vršila i rasadnička proizvodnja. Napadnute biljke su slabe, kržljave i neproduktivne. Abnormalne izrasline ometaju normalno usvajanje vode i hranljivih sastojaka i njihov prenos kroz izdanak. Ne postoje efi kasne mere suzbijanja ove bolesti osim uklanjanje zaraženih biljaka. Najbolje je koristiti sadnice iz kulture tkiva koje nisu zaražene nikakvim bolestima i njih gajiti u sterilisanim supstratu i saksijama.

Bakteriozna plamenjača: Erwinia amylovora Bakteriozna plamenjača je retka na biljkama maline gajenim u poljskim uslovima ali je uočena u staklenicima. Plamenjaču pruzrokuje bakterija koja napada veliki broj vrsta iz porodice Rosaceae uključujući i malinu. Uobičajeni simptom plamenjače su tamni, spaljeni vrhovi izdanaka, savijeni u obliku pastirskog štapa. Malo je verovatno da će plamenjača predstavljati ozbiljnu pretnju proizvodnji maline u stakleniku, ali proizvođači moraju obratiti pažnju na prisustvo simptoma i u slučaju pojave plamenjače treba odmah ukloniti vrh infi ciranih izdanaka.

Makaze za rezidbu treba obavezno sterilisati rastvorom hlora i alkohola jer postoji mogućnost prenošenja bolesti putem zaraženih makaza. Bakteriozna plamenjača se brzo širi u toplim i vlažnim uslovima.

Fiziološke anomalije

Pri gajenju određenih kultura, može doći do određenih fizioloških anomalija bez obzira da li se one proizvode u staklenicima ili na otvorenom. Fiziološke anomalije se mogu pojaviti jedne godine, dok ih druge godine uopšte ne mora biti. Niije potpuno objašnjeno zašto se ove anomalije pojavljuju, ali ako se pojave šteta je minimalna. Dajemo nekoliko primera.

Oštećenja prouzrokovana jakom sunčevom svetlošću: Sunčeva svetlost može prouzrokovati da pojedine koštunice i/ili grupe koštunica u plodu pobele. Neke sorte malina su osetljivije na jaku sunčevu svetlost. Ova oštećenja u vidu ožegotina nastaju u uslovima jake osvetljenosti i pri visokim temperaturma. Prskanje staklenika krečom ili korišćenje zasene tokom leta značajno mogu umanjuje štete na plodovima.

Hloroza lista: Hloroza lista je često rezultat neuravnoteženog unošenja hranljivih sastojaka, ali u nekim slučajevima pojedini listovi mogu dobiti karakterističnu boju, dok ostatak biljke i okolne biljke izgledati potpuno zdravo. Nije potpuno objašnjeno uzrok ovog problema, ali je šteta izolovana i nije velika na samoj biljci i/ili na plodovima. Ako se problem proširi na ostatak biljke ili na okolne biljke, potrebno je poslati uzorak na laboratorijsku analizu hranljivih elemenata ili analizu bolesti.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju maline u staklenicima", čiji su autori Kurt Koester i Marvin Prits.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Podeli