Proizvodnja kupine - Berba i zaštita od štetočina

Berba i rukovanje plodovima posle berbe

uzgoj-kupine-03

Hlađenje i čuvanje

Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje dugotrajnost plodova za otprilike 1 dan.

Kupine bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperture 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanjio stepen dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova. Najbolji stepen zrelosti plodova kupine za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crnu boju, ali pre nego što koštunica omekša. Plodovi koji se oberu pre punog zrenja biće dugotrajniji od onih koji se oberu zreli ili prezreli.

Dobra praksa kod proizvodnje kupine za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastične posude koje se odmah mogu proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati na tržište. Posude od čiste Clamm-shell plastike, zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski standard za veleprodajno tržište. Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i providne su. Na dno posude može se staviti upijajuća podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri.

U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja kupine, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. Preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od celuloze još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište.

Transport

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procenat gubitka. Kupina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu prikolice ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha.

uzgoj-kupine-04

Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°C. Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede.

Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu. Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom kupinom. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

Suzbijanje štetočina

Kupina je osetljiva na mnoštvo bolesti i štetočina. Adekvatnom negom zasada može se suzbiti veliki broj štetočina, ili se može uticati na smanjenje stepena njihove zastupljenosti. Održavanje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu, dobra zaštita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ciljane prouzrokovače bolesti, takođe se umanjuje njihov uticaj.

Međutim, kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prinosu prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slučajevima, mogu da obezbede dobru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva proizvođača, kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.

Insekti štetočine

Malinina buba (Byturus tomentosus)

Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oštećenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. Ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima kupine. Često se, prilikom branja plodova, mogu naći između ploda i peteljke, mada se često zadržavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte.

Potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu.

Pregalj (Tetranychus urticae)

Pregalj se hrani na naličju lista, što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. Primena visokih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe primenjuje u kontroli ove štetočine, nakon berbe.

Malinin moljac (Lampron iarubiella)

Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljištu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zaraženost izdanaka ovim insektom može da izazove radikalna oštećenja na rodnim izdancima. Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. Ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja
i peteljke.

Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja. Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima.

Velika (Amphorophora idaei) i mala (Aphis idaei) malinina vaš

Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izražena zaraženost kupine vašima utiče na smanjenje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr. mozaik virusa i žbunaste kržljavosti. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton, koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.

Španski popac (Oecanthus pellucens)

Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prvenstveno na štetu izazvanu polaganjem jaja u unutrašnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih parazita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruženju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. Prouzrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polože jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.

Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi)

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada. Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.

Eriofidna grinja (Phyllocoptes gracilis)

Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu kupine, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetočine može biti otežano, jer mnogi insekticidi uništavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje. Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim.

Među sortama Tulamen, Leo i dr. primećene su znatne razlike u pogledu otpornosti. Među osetljivim sortama je i "Glen empl" ali i druge.

Malinina mušica (Reseliella theobaldi)

Reseliella theobaldi, sićušna muva, retko uzrokuje ozbiljne štete, ali cecidoidno sušenje koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima Reseliella theobaldi, mogu znatno redukovati prinose. Reseliella theobaldi polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. Pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje Reseliella theobaldi može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine.

Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće. Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sišao do osnove izdanka. Primena preparata spinosad takođe može biti efikasna mera kontrole ove štetočine.

Muva galica (Lasioptera rubi)

Lasioptera rubi, sićušna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdancima koja se teže uočavaju. Ženka polaže jaja u cvetne pupoljke kupine u vreme odvajanja kruničnih listića. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak, gde se obrazuje gala koja se pogrešno može identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza. Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifentrinom ili malationom, neposredno pre cvetanja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće.

Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može da obezbedi suzbijanje ove štetočine. Prouzrokovači gljivičnih oboljenja Tu lež ko rena (prouzrokovač Phytophtho ra fragariae var. rubi) Trulež korena obično se pojavljuje na vlažnim, slabo propustiljivim zemljištima. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe. Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, i sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog oboljenja.

Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pruža najbolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena fosetil-Ala u proleće, kada se prirast poveća za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.

Ljubičasta pegavost izdanaka (prouzrokovač Didymella applanata)

Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičaste pege oko pojedinačnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka kupine. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.

Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

Antraknoza ili pegavost izdanaka (prouzrokovač Elsinoe veneta)

Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, poprimajući sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka oštećenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka.

Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina(nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

Sušenje izdanaka kupine (prouzrokovač Leptos phaeria coniothyrium)

Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimetara. Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka.

Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sanirale.

Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea)

Kod zaraženosti kupine sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu fungicida

Pegavost lista (prouzrokovač Sphaerulina rubi)

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na naličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. Pege se proširuju i spjaju kako vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. Primena hemijskog sredstva može biti efikasna (miklobutanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

Uvenuće izdanaka (Verticillium albo-atrum i/ili V. dahliae)

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na lišću koje žuti, vene i na kraju opada. Bolest prvo zahvata donje delove izdanaka, a potom se proširuje na gornje delove. Često se simptomi javljaju samo na jednom delu izdanka, ili na nekolicini izdanaka u žbunu. Većina sorti crvene kupine je u izvesnom stepenu otporna na ovu bolest. Nega i održavanje malinjaka je od primarnog značaja u suzbijanju ovog oboljenja. Treba izbegavati sadnju jagodastih vrsta i drugih vrsta domaćina ovog oboljenja, kao što su jagoda i vrste iz roda

Cucurbitaceae (krastavac, tikva, lubenica, dinja itd. prim. prev.).

Mnoge vrste korova mogu biti domaćini. Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid, mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida obezbeđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo retiranje (5 – 10%) obavite tokom perioda početka cvetanja. Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina.

Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost. vezno adekvatno suzbijanje korova. Primena hemijskih preparata ne daje rezultate nakon pojave oboljenja. Primena fumigacije pre sadnje može umanjiti pojavu ovog oboljenja, ali se ovaj postupak ne koristi često kod ove, manje značajne, bolesti.

Virusna oboljenja

Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije moguća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica. Oboljenja virusa mozaika odnose se na oboljenja prouzrokovana kompleksom virusa, odnosno virusom nekroze (BR NV), virusom uvijenosti lista (RL MV) i virusom pegavosti lišća (RL SV). Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na listovima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste, odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, nerazvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi su najizraženiji u proleće, a kako u leto temperatura vazduha raste imaju tendenciju maskiranja.

Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materijala, izolovanju novih zasada kako od starih zasada tako i od divljih žbunova i eliminaciji zaraženih biljaka po njihovom pojavljivanju. Intenzivnija kontrola prenosilaca virusa hemijskim sredstvima takođe će uticati na smanjenje širenja oboljenja. Virus žbunaste kržljavosti kupine (RBDV ) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a onemogućava razvoj koštunica, tako da se plodovi sparuše. Takođe se prenosi mehanički, korišćenjem inficiranih alatki za orezivanje.

Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa BRNV su pojava lisne hloroze i kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.

Rak korena i izdanaka (Agrobacterium tumefaciens i/ili A.rubi)

Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obično pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposredno ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadebljanja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima oštećenim rezidbom, kao i u pukotinama izdanaka. Abnormalne izrasline se javljaju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće. Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sadnog materijala.

Treba izbegavati parcele na kojima je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus, kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. Prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva A. radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne može izlečiti.

uzgoj-kupine-05
Kliknite na sliku za uvećanje

Bakterijsko sušenje (Pseudomon assyringae)

Karakteristični simptomi ovog oboljenja javljaju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jednogodišnjih tako i mladih izdanaka. Pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, naročito kod primene visokih doza azota. Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i napada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi prisustvom curenja i odumiranja provodnih sudova.

Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postiže se primenom bakarnog sredstva bordovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

Suzbijanje korova

Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zaštite. Malčiranje u godini sadnje, permanentno međuredno gajenje useva i plevljenje može umanjiti potrebu za intenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, dostupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za održavanje zasada kupine. Herbicidi se svrstavaju u više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasuprot travnatim), u zavisnosti od perioda primene u okviru različitih vrsta korova (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi širokog spektra/sa potpunim
dejstvom ili onih koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju kupine", čiji je autor Dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".

Podeli
Creampie
Creampie
Anal
Threesome
Orgy
Orgy
Threesome
Threesome