Stare voćke

stare-vocke

Može biti mnogo razloga zbog kojih se nameće potreba da se neka starija voćka premesti s jednog na drugo mesto. Jabučasto voće, bolje podnosi presađivanje od drugih voćaka. To znaci da je moguće da se staro stablo presadi i da na taj način nastavi da raste i donosi rod.

Kad i kako da se to uradi?

Najbolje je da se presađivanje starih stabala obavlja od novembra do aprila, pod uslovom da nema mraza. Treba nastojati da se obavi što ranije u jesen. Iskopa se rupa dovoljno široka i duboka, što zavisi od veličine stabla. Ponekad se kopa rupa i do 2 metra široka i 100 cm duboka, kako bi se izvađena voćka mogla nesmetano postaviti. Prilikom kopanja rupe odvaja se gornji sloj zemlje, to je prvi ašov, na jednu stranu, a ostala zemlja na drugu stranu. Pri sadnji zemlju vraćati obrnutim redom-prvo površinski sloj, a zatim ostalu zemlju.

Pri vađenju starije voćke, mora se pažljivo postupati. U krugu ili kvadratu oko voćke, kopa se rov-jarak širok 20-30 cm i dubok po potrebi. Pri tome se žile, na koje se naiđe, pažljivo ravno preseku. Sa porastom dubine jarka sve se više potkopava voćka, pri čemu se vodi računa da se na žilama zadrži zemlja. Kad se voćka ovako potkopa, koren sa zemljom se obloži sargijom ili daskama da bi se grumen zemlje zadržao na žilama. Ovako pripremljena voćka može da se prenosi ne samo na kratko rastojanje već i na udaljenost od više kilometara.

Koren voćke sa grumenom zemlje treba da je u skladu s njenom razvijenošću. Starije i razvijenije voćke treba da imaju veći grumen zemlje. Voćka se pažljivo postavlja u pripremljenu rupu i zatrpava zemljom. Po obavljenoj sadnji treba ih dobro zaliti vodom.

Presađene starije voćke se orezuju u proleće, pre kretanja vegetacije. Primenjuje se skraćivanje svih grana, pri čemu se nastoji da kruna zadrži prvobitan oblik.
Ako se sve radnje stručno obave, onda ni uspeh neće izostati.

Novković Sneška

Podeli