Gajenje kivija

kivi

KIVI  (Actinidia sp.) predstavlja vrstu voća koja se poslednjih godina uspešno gaji i na našim prostorima. Svoju popularnost duguje dekorativnom izgledu same biljke i obilju sočnih plodova koji obiluju vitaminom C. Ova penjačica može da poraste i do 8m. Gaji se slično kao vinova loza, što znači da mora imati potporu (špalir). Biljke se sade na razmaku od 3 metra. Postoje muški i ženski primerci kivija (dvodoma vrsta), tj. prvi služe samo za oprašivanje, dok su ženski ti koji plodonose. Sade se zajedno, pri čemu se treba voditi time da je jedna muška sadnica dovoljna da opraši 2-5 ženskih sadnica. Veći broj ženskih sadnica smanjuje kvalitet ploda.

SIBIRSKI KIVI (Actinidia arguta)- vrsta kivija, tj. aktinidije, koja izuzetno dobro podnosi niske temperature, i do -30°C. Plodovi kod ove sorte su sitniji, veličine šljive i bez dlaka na pokožici, tako da se plod može konzumirati ceo. Meso ploda je kao kod sorti sa dlačicama. Visoko dekorativna vrsta kako zbog svojih cvetova, tako i zbog ovalnih, sjajno- zelenih listova.

sadnja-kivija

KIVI (Actinidia chinensis)- široko rasprostranjena vrsta sa krupnim plodovima, preko 100gr, koji kasno sazrevaju i dobro se čuvaju. Za razliku od prethodne vrste njeni plodovi su prektriveni gustim, smeđim maljama. Ova vrsta dobro podnosi temperature do -15°C.

U naše krajeve kivi je stigao iz Kine i Novog Zelanda. Ovo voće nosi naziv biljka večne mladosti i zdravlja, jer sadrži mnogo vitamina i minerala. Smeđi okruglasti plodovi pokriveni su sitnim dlačicama, a veličinu im određuj .prvenstveno sorta, a zatim način gajenja i kvalitet staništa. Rodnost kivija traje 30 i više godina, što zavisi od načina gajenja i održavanja biljke. Gajamo ga najčešće za konzumiranje svežih plodova, zbog njihove izuzetno bogate hranidbene i vitaminske vrednosti.

Zemljište

Kiviju najviše odgovara klima s toplim i vlažnim letima, i zimama u kojima temperatura ne pada ispod -10 stepeni. Takođe, zahteva lagano i hranjivo, bogato zemljište. Za kivi, zemljište treba biti neutralne do slabo kisele reakcije.

Kivi ne sme da se sadi na mestima gde su česti jaki i suvi vetrovi, jer mu vetar lomi grane, a i isušuje cvetove i listove. Leti mu je potrebno dosta vlage, pa možemo da ga sadimo samo tamo gde možemo da osiguramo zalivanje, odnosno navodnjavanje.

Sadnja

gajenje-kivija-02

Kivi se može saditi u jesen i proleće. Pre sadnje poželjno je celu površinu duboko preorati, po mogućnosti do dubine od 60 cm. Ako se ne može izvršiti duboko oranje, tada treba ručno iskopati dovoljno duboke i široke jame za sadnju kivija. Pre sadnje na dno jama se stavlja plodna rastresita zemlja s površine (oranični sloj), zatim 5-6 kg nekog organskog đubriva i po potrebi mineralno đubrivo, 0,5 do 1 kg (N:P:K=7:14:21).

Nakon toga obavlja se sadnja, vodeći računa da dubina sadnje bude kao u kontejneru u kojem se sadnica nalazi, nikako dublje. Nakon sadnje treba redovito zalivati sadnice, ali ne previše. Sadnice se prikrate na dva pupoljka.

Sadnice ove biljke najčešće se uzgajaju u plastenicima, pa se ne bi smele saditi prerano u proleće, da ne bi razlika između spoljašnje temperature i temperature u kojoj su gajena bila prevelika.

Kako je kivi biljka penjačica, potrebno je pre ili odmah nakon sadnje postaviti armaturu od stubova i žice. Razmak sadnje treba da iznosi oko 6 metara , a između svake biljke postavlja se jedan stub od drva, betona ili metala na koje se pričvrste žice 3,5 mm. Stubovi na kraju redova moraju biti jači i dobro usidreni da se armatura ne sruši.

Kod sadnje treba voditi računa o odnosu ženskih i muških sadnica. Povoljan odnos je šest ženskih i jedna muška sadnica.

Rezidba

Višegodišnji razvoj drveta kao što je kivi zahteva upotrebu različitih načina orezivanja, i to:

rezidba radi formiranja uzgojnog oblika – koji primenjujemo nakon sadnje i s njim nastavljamo do početka rodnosti, čime oblikujemo stablo do željenog uzgojnog oblika,

rezidba na zeleno – primenjuje kada biljka bujno raste i raskošno se širi na sve strane. Njome se odstranjuju previše gusti i suvišni izdanci čime se omogućava dobro osvetljenje.

rezidba rodnosti - se sprovodi posle četvrte godine, pri čemu se pažnja posvećuje uspostavljanju ravnoteže rasta i rodnosti.

rezidba za oživljavanje ili podmlađivanje - primenjujemo u vreme slabljenja rasta i rodnosti biljke.

Svake jeseni ili ponekad u proleće sadnici dodajemo humus čime je prihranjujemo namenskim đubrivom za kivi.


gajenje-kivija

Zaštita od bolesti i štetočina

Iako je kivi dosta otporan ponekad ga napadaju neke bolesti i štetočine. Ako je posađen na težim zemljištima, gde se zadržava voda, dolazi do truljenja korena, bakterijske truleži cvetova itd. Najbolja zaštita protiv tih bolesti je da se prilikom sadnje koristi zdravi sertifikovani sadni materijal, sadnice treba saditi na laganom, dobro obrađenom tlu, prilikom obrade treba paziti da se ne oštećuje koren i stablo kivija, da alat za rezidbu bude dezinfikovan i da se rezidba obavlja po suvom vremenu.

Od štetočina kivi uglavnom napada dudova štitasta vaš. Za zaštitu se koriste mineralna ulja.

Autor: Snežana Đaković
Izvor: Agropress

Podeli
Creampie
Creampie
Anal
Threesome
Orgy
Orgy
Threesome
Threesome