Jesenje đubrenje voćaka

"Pored jesenjeg oranja, đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koju je neophodno sprovesti u fazi mirovanja voćaka. Đubrenje se direktno odražava na plodnost i strukturu zemljišta, reguliše se trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost voćaka prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama, a doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu plodova".


Jesenje đubrenje ima za cilj da se unese neophodna količina hraniva potrebna voćkama, jer se tokom vegetacije znatna količina iskoristi za rast i razviće voćaka, tačnije plodova, lisne i drvne mase. Iz tog razloga sve te količine koje su izgubljene treba putem đubrenja vratiti u zemljište, kako bi ponovo bile pristupačne biljkama početkom naredne vegetacije.

Đubrenje voćaka u ovom periodu sprovodi se organskim i mineralnim đubrivima.


Od organskih, najčešće se upotrebljava stajnjak, pri čemu treba voditi računa da to bude zgoreli ili poluzgoreli stajnjak. Najviše se koristi goveđi, mada se može koristiti i konjski, ovčiji, svinjski ili živinski stajnjak. Preporučljivo je unošenje tokom jeseni mada može i u rano proleće, kada se zaorava na dubinu od 100-115 cm, i unosi se svake 3 -4 godine od 30-40 t/ha.

Treset se koristi u rasadničkoj proizvodnji kao i prilikom sadnje voćaka (3-5 kg/sadnom mestu).

Kompost je organsko đubrivo koje se dobija razlaganjem slame, šaše, smeća, komine, strugotine, i ostataka organskih industrijskih materijala. Može da posluži kao zamena za stajnjak prilikom sadnje voćaka i u rasadnickoj proizvodnji.

Tečno organsko đubrivo-osoka, nastaje od tečnih fekalija i ispiranjem stajnjaka iz obora i štala. Primenjuje se 3 do 4 puta u toku vegetacije za površinsko đubrenje voćaka i razblažuje se vodom.

Za mlade voćnjake je naročito korisno zelenišno đubrivo. Najbolji efekti se postižu zaoravanjem lupine, stočnog graska, grahorice, heljde, i soje. Na taj način zemljište se obogaćuje organskim i mineralnim materijama a stvaraju se i povoljni uslovi za mikrobiološku aktivnost u zoni korenovog sistema.


Pored organskih, u zemljište je neophodno uneti i mineralna đubriva u količini od 400-800 kg/ha. To zavisi od starosti voćnjaka i obezbeđenosti zemljišta osnovnim hranljivim elementima. U ovom periodu treba koristiti mineralna đubriva koja u sebi sadrže veće količine kalijuma i fosfora a, manji procenat azota. Voćke u fazi mirovanja ne usvajaju ova hraniva, ali fosfor i kalijum koji se sporije razlažu dostupni su biljkama u dužem periodu, dok se azot pod uticajem padavina lako ispira i prenosi u dubljem slojeve zemljišta gdje je nedostupan voćkama. Azotna đubriva je zbog toga mnogo bolje i efikasnije dodati u toku vegetacije kada ih voćke maksimalno mogu iskoristiti.


Fosforna i kalijumova đubriva se dodaju u periodu mirovanja voćaka i najpovoljnije vreme za unošenje ovih đubriva je od polovine oktobra do polovine novembra. Mogu se unositi i u toku vegetacije, zajedno sa navodnjavanjem .


Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka, kao i razvoj mladara. Novo lišće je uspravno, tamnije zeleno i ne dostiže normalnu veličinu. Višak fosfora ne utiče negativno na biljke, ali može izazvati manjak cinka.

Kriterijumi pri odabiru fosfornih đubriva treba da budu: sadržaj fosfora, i rastvorljivost, tj. njegova dostupnost biljkama.

Na primer: Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako mnogo kao ranije zbog niskog sadržaja fosfora (18-20%). Oko 85% od ovog sadržaja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama.

Monoamonijum fosfat može da se primenjuje kako samostalno, tako i u mešavinama đubriva. Sadrži 48% fosfora, od kojih je skoro celokupan sadržaj odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom se povećava kiselost zemljišta, ali je ovo đubrivo cenjeni izvor fosfora.


Nedostatak kalijuma se ogleda u žutilu tkiva duž ivica listova. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire, a sa povećanjem nedostatka, ivice listova postaju suve i krte.

Postoji nekoliko vrsta đubriva koja sadrže kalijum. Đubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadrži još neke korisne elemente. Nekoliko đubriva pokazuje visoku efikasnost obezbeđivanja odgovarajuće količine kalijuma biljkama, kao što je kalijum hlorid (kalijumovo đubrivo čija je upotreba široko rasprostranjena. Ima visok sadržaj kalijuma – 60 – 62% kalijum oksida i pristupačnu cenu.


Do toksičnog dejstva hlorida može doći ako se u tek uspostavljenim voćnjacima primenjuju velike količine ovog đubriva (360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dođe u direktan kontakt sa mladim stablima. Ako postoji potreba za unošenjem velikih količina ovog đubriva, preporučuje se jesenja primena, kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre početka prolećnog porasta.


Kalijum sulfat takođe ima široku primenu. Sadrži nešto manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obično je skuplji od kalijum hlorida. Najčešće se koristi u borovnicama, koje su na toksičnost hlorida osetljivije od ostalih voćnih zasada.


Đubriva u voćnjaku treba razastreti pre oranja i to tako što će se prvo dodati mineralna, a potom organska đubriva, pa tek onda vršiti oranje ili kultiviranje zemljišta u voćnjaku.

Korišćena literatura: Veličkovic, M., Voćarstvo., Beograd

Autor: Aleksandra Savić
Izvor: Agropress

Podeli